Čišćenje cevi na Bliskom istoku

Iranska pretnja da će blokirati izvoz nafte iz Persijskog zaliva, ukoliko bude napadnut, nije još ni obišla svet a već je sa suprotne strane stigla informacija da bi Izrael trebalo da u roku od godinu dana uništi iranski nuklearni program ukoliko ne želi da bude napadnut atomskom bombom. „Jake” izjave sa obe strane, koje sadrže i svojevrsni rok za konkretne akcije, prema svemu sudeći, obelodanjuju svojevrsno „čišćenje cevi” i pripreme za novi rat na Bliskom istoku.

Naime, bivši šef Mosada Šabtai Šavit je u intervjuu britanskom listu „Sandej telegraf” upozorio Izrael da ima 12 meseci da uništi iranski nuklearni program ili rizikuje da bude meta nuklearnog napada, dodajući da bi Izrael možda trebalo da reaguje ranije ukoliko Barak Obama pobedi na američkim predsedničkim izborima.

„Kao obaveštajni oficir koji je razmatrao najgore scenarije, mogu vam reći da moramo biti spremni. Moramo da uradimo sve što je neophodno u odbrani, u ofanzivi i u odnosu na javno mnjenje na Zapadu, u slučaju da sankcije (protiv Irana) ne deluju. Ono što preostaje jeste vojna akcija.”, kazao je Šabtai Šavit, šef obaveštajne službe Mosad od 1989. do 1996. godine, a sada uticajni savetnik odbrambenog i spoljnopoličkog odbora izraelskog parlamenta.

Šavit (69) je, inače, poznat po tome da se kao šef, ali pre toga i zamenik šefa Mosada nije ustručavao da naredi i veoma rizične akcije poput one kada je 1981. godine Izrael bombardovao irački nuklearni reaktor Osirak, koji je među Izraelcima smatran za tehnološki unapređenu verziju Hitlerovog „konačnog rešenja”. Krajem sedamdesetih godina prošlog veka, gradnja ovog reaktora je bila visokorangirana tema izraelske politike, ali tek dolaskom Likuda na vlast, Mosad je 1979. godine počeo sa diverzijama delova reaktora još u proizvodnji na teritoriji Francuske. Međutim, to nije zaustavilo irački nuklearni program, tako da su tri godine kasnije najbolji piloti izraelskog ratnog vazduhoplovstva raketirali nuklearni reaktor i uništila ga za samo 80 sekundi.

„Vreme koje je preostalo da se spremimo je sve kraće”, rekao je Šavit nedeljnom izdanju desničarskog londonskog dnevnika poznatog po dobroj informisanosti u vojna i obaveštajna pitanja, dodajući da bi pobeda kandidata Demokratske stranke Baraka Obame na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama značajno smanjila šanse da ta zemlja odobri vojnu akciju protiv Irana.

Prema njegovim rečima, ukoliko bude izabran republikanski kandidat Džon Mekejn, on bi lako mogao doneti odluku da se ide na ovu akciju.

„Ukoliko je to Obama: ne. Moje predviđanje je da on neće biti za to, bar ne u svom prvom mandatu u Beloj kući,” rekao je Šavit, naglašavajući da Izrael neće oklevati da sam izvede vojnu akciju sa ili bez podrške Vašingtona. „Kada dođe do odluke o našoj nacionalnoj bezbednosti i našem sopstvenom opstanku, u najboljem slučaju mi možemo obavestiti Amerikance da sami nameravamo ili planiramo da nešto uradimo. Američka saglasnost nije preduslov”, dodao je Šavit, koji je veoma uticajan među političkom i odbrambenom elitom Izraela, jedinom nuklearnom silom u regionu sa, prema procenama nezavisnih stručnjaka, nekoliko stotina atomskih bojevih glava.

Zvaničnici u Tel Avivu dosad nikada nisu priznali, ali ni porekli ovu procenu, ističući ipak da njihova zemlja neće biti prva koja će upotrebiti atomsko oružje na Bliskom istoku.

Izrael, inače, smatra Iran za najveću pretnju po svoju egzistenciju jer je predsednik Islamske republike Mahmud Ahmedinedžad pozvao na brisanje jevrejske države s mape sveta, a holokaust u Drugom svetskom ratu označio mitom.

Međutim, u hebrejskoj državi je upravo aktuelna i kriza oko izraelskih rezervista koje su oteli gerilci libanskog Hezbolaha. Izraelski premijer Ehud Olmert je juče prvi put izrazio uverenje da su dvojica izraelskih rezervista, koje su pre dve godine oteli gerilci libanskog Hezbolaha zbog čega je Izrael napao jug Libana, mrtvi.

„Mi znamo šta se desilo Eldadu Regevu i Udiju Ehudu Goldvaseru. Koliko nam je poznato, vojnici nisu živi”, navodi se u saopštenju iz Olmertovog kabineta pripremljenom za jučerašnju sednicu vlade na kojoj se glasalo o razmeni zatvorenika s libanskim Hezbolahom. Nakon objavljivanja Olmertovog stava o razmeni, izraelska vlada je glasala za kontroverznu razmenu zatvorenika s libanskim Hezbolahom. Sa 22 „za” i tri uzdržana glasa, ministri su glasali da Izrael prihvati dogovor o razmeni s Hezbolahom, kome su posredovale UN. Na osnovu dogovora Izrael bi razmenio neke Libance u izraelskim zatvorima i tela ubijenih za otete rezerviste. Izraelske obaveštajne službe su protiv razmene zatvorenika za tela ubijenih Izraelaca.

N. Radičević