Univerzitet u Beogradu protiv Ustavnog suda

Ukoliko biste razgovarali sa bilo kojim studentom Pravnog fakulteta o neophodnosti poštovanja odluka Ustavnog suda, uveren sam da bi vam svi studenti, bez mnogo razmišljanja, ukazali na član 7. Zakona o Ustavnom sudu kojim je definisano da su „odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće”. Međutim, ukoliko biste na istu temu razgovarali sa rektorom Univerziteta u Beogradu, prof. dr Ivankom Popović, nisam siguran da bi rektor znala za pomenuti član zakona, ali sam potpuno siguran da bi vas „podsetila” da Ustav garantuje autonomiju Univerzitetu u Beogradu.

Nema nikakve sumnje da Ustav garantuje autonomiju svim univerzitetima, visokoškolskim i naučnim ustanovama koje svoju delatnost obavljaju u Republici Srbiji. Članom 72. Ustava propisano je da navedene institucije samostalno odlučuju o svom uređenju i radu, u skladu sa zakonom.

Dakle, sasvim je jasno da Univerzitet u Beogradu (u daljem tekstu: UB) ne predstavlja „nadzakonsku” i „nadustavnu” instituciju, pa se postavlja pitanje na koji način i po kom osnovu UB može da donosi odluke koje su suprotne odlukama Ustavnog suda?

Najočigledniji primer nepoštovanja odluka Ustavnog suda, flagrantnog kršenja Zakona o visokom obrazovanju, ali i internih propisa UB je odluka Senata UB broj 61202-2029/3-19 od 12. 6. 2019. godine, koju je potpisala rektor, prof. dr Ivanka Popović, a kojom se produžava radni odnos redovnom profesoru Ekonomskog fakulteta u Beogradu, istaknutom članu Demokratske stranke i bivšem ambasadoru Srbije u SAD, dr Ivanu Vujačiću, nakon navršenih 65 godina života. Navedena odluka je protivzakonita i protivustavna, njome je oštećen budžet Ekonomskog fakulteta, kao i budžet Republike Srbije, a odgovornost rektora je višestruka.

Naime, pored toga što profesor Vujačić nakon izbora u zvanje redovnog profesora, nije ispunjavao obavezne uslove za produžetak radnog odnosa koje je propisao UB (na primer, nije objavio nijedan rad iz kategorije M21, M22 ili M23, nema potrebnih pet radova iz kategorije M51, itd.), radovi koje je prof. dr Ivan Vujačić objavio pre izbora u zvanje redovnog profesora predstavljeni su kao radovi koje je objavio posle izbora u zvanje redovnog profesora, što predstavlja krivotvorenje rezultata i jedan od najtežih oblika neakademskog ponašanja na UB. Po svemu sudeći rukovodstvu UB bilo je lakše da prekrši sopstveni statut nego da se „zameri” istaknutom članu Demokratske stranke i bivšem ambasadoru Srbije u SAD.

Članom 151. Statuta UB propisano je da nastavnici UB nakon navršenih 65 godina mogu da produže radni odnos na univerzitetu, ukoliko ispunjavaju nekoliko uslova, od kojih su najvažniji sledeći: 1) da imaju najmanje 20 godina radnog iskustva u visokom obrazovanju i 2) da ispunjavaju sve uslove koji su neophodni za (ponovni) izbor u zvanje redovnog profesora! Po proceduri, matični fakultet na kome je nastavnik angažovan upućuje predlog Senatu univerziteta za produžetak radnog odnosa, a konačnu odluku kojom se produžava, odnosno ne produžava radni odnos, donosi Senat.

U januaru 2019. godine dekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Branislav Boričić, uputio je dopise UB i Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje (u daljem tekstu: NSVO), u kojima je od navedenih institucija tražio mišljenje u vezi sa primenom „Bližih kriterijuma za zaključenje ugovora o radu nastavnika nakon 65. godine života” koje je doneo NSVO na sednici održanoj 8. 11. 2017. godine.

U odgovoru na dopis dekana Ekonomskog fakulteta u Beogradu, predsednik NSVO prof. dr Bela Balint obavestio je dekana Boričića da se pred Ustavnim sudom vodi postupak ocene ustavnosti i zakonitosti „Bližih kriterijuma koje je doneo NSVO” i da će od odluke Ustavnog suda zavisiti rešavanje sličnih zahteva u budućnosti.

Iako je od samog početka bilo jasno da su „Bliži kriterijumi” u suprotnosti sa Zakonom o visokom obrazovanju, kao i sa propisima UB, rektor UB, prof. dr Ivanka Popović, nikada nije odgovorila na dopis dekana Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Po svemu sudeći, na nivou UB bilo je dogovoreno da se prof. dr Ivanu Vujačiću, produži radni odnos bez obzira na odluku Ustavnog suda.

Ustavni sud je na sednici održanoj 21. 2. 2019. godine doneo odluku kojom se „Bliži kriterijumi” označavaju kao protivzakoniti i protivustavni i koji se kao takvi stavljaju van snage (Odluka IUo-134/2018).

Inicijativa za produžetak radnog odnosa prof. dr Ivana Vujačića pokrenuta je 5. 4. 2019. godine (broj 1252/1), pozivajući se upravo na „Bliže kriterijume” koje je doneo NSVO, iako je dva meseca ranije navedene kriterijume Ustavni sud označio kao protivzakonite i protivustavne i stavio ih je van snage. Sramna je činjenica da je Senat UB, kojim predsedava rektor, prof. dr Ivanka Popović, četiri meseca kasnije (12. 6. 2019. godine) doneo odluku da produži radni odnos prof. dr Ivanu Vujačiću. Potpisivanjem navedene odluke rektor UB poslala je jasnu i skandaloznu poruku da odluke Ustavnog suda nemaju nikakav značaj za UB, a da propisi UB važe samo za one nastavnike koji nemaju podršku stranih ambasada i „kruga dvojke”.

Pošto su sve informacije objavljene u ovom tekstu javno dostupne i lako proverljive, smatram da prosvetna inspekcija ima obavezu da utvrdi koliko je nastavnika protivzakonito angažovano na UB i kolika je šteta načinjena budžetu Republike Srbije, dok Odbor za profesionalnu etiku UB ima obavezu da pokrene postupak protiv prof. dr Ivanke Popović zbog nesavesnog i neodgovornog obavljanja dužnosti rektora i kršenja Kodeksa profesionalne etike UB (članovi 6,16. i 30).

Master ekonomista