Afroamerikanci primili najmanje vakcina

U Njujorku su belci dobili najviše vakcina, 48 odsto, iako čine 32 odsto gradskog stanovništvaNi američke vlasti nemaju pravi uvid u to kako se odigravala imunizacija protiv virusa korona u prvih mesec dana jer polovina izveštaja ne sadrži kompletne podatke, ali na osnovu takve, nepotpune slike, ispada da su Afroamerikanci vakcinisani nesrazmerno udelu u populaciji.

Državno telo Centar za kontrolu i prevenciju bolesti prikupio je informacije iz svih delova zemlje, ali polovina izveštaja ne navodi rasnu pripadnost primalaca vakcina, za razliku od podataka o polu ili godinama, koji se vide u gotovo svim papirima. Kako piše „Blumberg”, u SAD je vakcinu primilo 32,8 miliona ljudi, ali se analiza pomenutog centra odnosila samo na period od sredine decembra do sredine januara. Tada je cepljeno oko 13 miliona Amerikanaca, od čega su 63 odsto žene, a 55 odsto ljudi stariji od 50 godina. I u centru i u medijima pažnju je privukao polovično odrađen posao kad je reč o podacima o rasi, kao i to što je i na osnovu ovakvih informacija jasno da su Afroamerikanci najmanje imunizovani.

Prema bazi Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, cepivo je primilo 5,4 odsto crnaca. To je neproporcionalno njihovom udelu u opštoj populaciji (13 odsto), kao i među stanovnicima domova za stare (14 odsto) i zdravstvenim radnicima (16 odsto), što su grupe koje imaju prednost pri imunizaciji, piše „Gardijan”.

Otkako je počela epidemija, Afroamerikanci i Latinosi daleko su se više zaražavali koronom i umirali od kovida 19 od Amerikanaca evropskog porekla. Razlika se uglavnom objašnjava time što pripadnici ovih manjina u velikom broju slučajeva obavljaju poslove koji ne mogu da se rade od kuće (kasiri, radnici u proizvodnji), koriste gradski prevoz, imaju slabo zdravstveno osiguranje ili ga uopšte nemaju i pate od hroničnih bolesti, često povezanih s lošom ishranom. Zbog ovoga se prosečan crnac ili hispanoamerikanac suočava s dvaput većom šansom da umre od kovida nego belac.

I njujorški gradonačelnik Bil de Blazio tvrdi da se njegovi sugrađani ne vakcinišu ravnomerno. Hispanoamerikanci čine skoro 30 odsto stanovnika Velike jabuke, a crnci 24 odsto, ali je 15 odsto prvih i 11 odsto drugih primilo cepivo. Za Blazija ovo znači da zajednice koje su najteže pogođene epidemijom imaju najmanje izgleda da se zaštite, ali drugim gradskim ocima nije jasno na koga se gradonačelnik žali. Kako piše „Njujork tajms”, zvaničnici na Menhetnu su se posvađali zbog imunizacije, prebacujući odgovornost jedni na druge, pa je gradski revizor optužio Blazija da je vakcinacija, koja je obuhvatila oko 600.000 ljudi, „skoro kriminalna”. U Njujorku su belci dobili najviše vakcina, 48 odsto, iako čine 32 odsto gradskog stanovništva, dok su Njujorčani azijskog porekla imunizovani proporcionalno populaciji (u oba slučaja oko 15 odsto).

Zbog „rupa” u dokumentaciji, nemoguće je sa sigurnošću tvrditi da je bilo koja rasa favorizovana na nacionalnom nivou, iako mediji pretpostavljaju da bi puna slika pokazala da su Amerikanci evropskog porekla dobili više vakcina nego što ih je „sledovalo”. Prema dostupnim informacijama, najveći broj vakcina, 60 odsto, jeste otišao belcima, ali to znači da su i oni „zakinuti”, jer čine 72 odsto opšte populacije.

Dok u jednom delu javnosti veruju da nepotpuni podaci skrivaju još veće rasne razlike, u drugom veruju da se pravi problem bez problema, jer je u navedenom periodu informacije trebalo da skupi administracija sad već bivšeg predsednika Donalda Trampa. Iz pojedinih lokalnih samouprava i bolnica poručuju da su pacijenti sami popunjavali formulare i da niko nije mogao da im naredi da upišu rasnu pripadnost.