Vakcinacija u Srbiji

Kako je Srbija uspela ono što većina zemalja u svetu nije?

Kako je naša zemlja postala primer dobre organizacije, vrhunske logistike, odličnog plana i još bolje primene vakcinacije koji najbogatije zemlje danas analiziraju i hvale?

Činjenica je da je u Srbiji za dve nedelje vakcinisano više od pola miliona ljudi, odnosno više od 10 odsto ljudi starijih od 18 godina. To je zaista izuzetno ostvarenje, imajući u vidu složenost samog postupka masovne imunizacije sa jedne strane i istovremeno globalni fijasko u pogledu vakcinacije građana Evrope, pre svega.

U čemu je to postupak vakcinacije tako izuzetno složen?

Najpre je trebalo direktno pregovarati i dogovarati nabavku vakcina od onih koji su je i napravili, među prvima. Mnogo je prošlog leta bilo vakcina-kandidata, a trebalo je imati adekvatna, tačna i pravovremena saznanja, kao i moć pretpostavke pa potpisati ugovore sa onima koji su zaista bili sposobni da naprave kvalitetnu, efikasnu i bezbednu vakcinu.

Dalje, trebalo je napraviti IT sistem, toliko puta spominjan i hvaljen od predsednika Vučića i to s pravom, a kroz koji će se obavljati prijava za vakcinaciju, obaveštavati građani gde i kada da se jave…

Ali ono najvažnije za rezultat Srbije u pogledu vakcinacije, a čini mi se nedovoljno apostrofirano  u medijima, jeste način na koji je Ministarstvo zdravlja pripremilo naš zdravstveni sistem, još uvek u dominantno kovid režimu, koji je uspeo da se organizuje tako da obavimo masovnu vakcinaciju za  samo dve nedelje, bez iti jednog propusta, bez ijedne propale doze vakcina, bez ikakvih zamerki građana na organizaciju ili aplikaciju vakcina, bez višesatnih čekanja, gužve…

Jer, IT sistem, koliko god da je dobar, ne daje vakcine. To, ipak, rade ljudi. Ti ljudi su predano angažovani u zdravstvenom sistemu Srbije, onom istom koji su neki svakog meseca nazivali „propalim”, „puklim” ili kako god već.

To su zdravstveni radnici koji su protekle dve nedelje samo 500.000 puta pripremili vakcinu, iglu, vatu, i aplikovali vakcinu. Naučili karakteristike svake vakcine, prošli obuke za njihovu primenu i prionuli na posao.

Trebalo je najpre adekvatno uskladištiti vakcine, na način koji odgovara specifikaciji proizvođača. Trebalo je nabaviti adekvatne rashladne uređaje, frižidere i zamrzivače za svaki punkt, a koji mogu da očuvaju svojstva vakcina.

Trebalo je napraviti Operativni plan imunizacije, definisati kategorije građana prema prioritetima vakcinacije. Trebalo je napraviti vakcinalne timove zdravstvenih radnika, obučiti ih za adekvatnu primenu vakcine, organizovati ih kada i gde dolaze na punkt za  imunizaciju.

Sve je to trebalo, i sve je to upravo naše ministarstvo zdravlja i uspelo da uradi, blagovremeno.

Činjenica je da je Ministarstvo zdravlja zaista odradilo izuzetan posao. Ali iskreno, to i ne treba da čudi, jer znamo da se svake godine nekoliko stotina hiljada ljudi vakciniše u domovima zdravlja protiv sezonskog gripa, rutinski.

 Ipak, deluje da je neko u Ministarstvu zdravlja zaista napravio dobru analizu potreba, kao i interesovanja za imunizaciju kod građana, uradio analizu postojećih zdravstvenih kapaciteta, a onda logistički i organizaciono sproveo sve aktivnosti na izuzetno kvalitetan način.

A bogu hvala, u zdravstvenom sistemu imamo praktično iskustvo, odnosno obučene i iskusne zdravstvene radnike za imunizaciju, kao i kapacitete, kako ljudske kad je reč o timovima medicinskih radnika, sestara i doktora, tako i prostorne, odnosno vakcinalne punktove pri domovima zdravlja, sada i sportske objekte koji su pretvoreni u punktove za imunizaciju.

Zato je posao oko imunizacije odrađen perfektno, zaista.

Ukoliko se i predstojeća revakcinacija sprovede jednako efikasno, a nema zaista razloga da ne bude tako, biće to još jedna potvrda snage, kvaliteta i efikasnosti našeg zdravstvenog sistema. Na veliku sreću svih nas, u ova teška vremena, doba epidemija I virusa.

Slobodan Mihailović,
Beograd