Nema kolektivne krivice Bugara

Pre nekoliko dana Ministarstvo spoljnih poslova Bugarske uputilo je notu Srbiji zbog navodnih izjava profesora Fakulteta političkih nauka dr Dragana Simeunovića o Bugarima kao zločincima. S obzirom na to da je dosta neuobičajeno da se danas tako reaguje na izjavu jednog profesora, kao i na to da smo neprekidno zasuti raznim izjavama istoričara, publicista i političara o istorijskim događajima njihovih i tuđih naroda i da to po pravilu ne nailazi na službene reakcije, zatražili smo komentar od profesora Simeunovića – o čemu se tu, zapravo, radi? „Veoma mi je žao što se potpuno nepotrebno ispolitizirala jedna moja izjava o Topličkom ustanku koji se dogodio 1917. godine na jugu Srbije i bio jedini uspešan ustanak na tlu Evrope okupiranom od strane Centralnih sila. Kako je ta izjava data portalu koji  je uglavnom namenjen publici u Crnoj Gori u kojoj se ne zna mnogo o Topličkom ustanku, smatrao sam da treba navesti razloge za njegovo izbijanje”, ističe dr Simeunović.

Navodeći nasilje nad stanovništvom i prisilnu regrutaciju kao dva osnovna razloga za pobunu, Simeunović napominje da nije rekao ništa novo, jer se ti razlozi navode već ceo vek u istorijskoj literaturi.

„Da su tada pripadnici bugarskih okupacionih trupa, kao i bugarske komite, činili zločine nad stanovništvom Srbije  predstavlja istorijsku činjenicu koja i danas živi u svesti ljudi iz tih krajeva. Međutim, nikada nisam mislio da je za te zločine kriv ceo bugarski narod, niti mi je bila namera da govorim o današnjim Bugarima i Bugarskoj. Zato mi smeta što je cela stvar od strane bugarskog ministarstva za spoljne poslove predstavljena tako da neupućeni mogu da pomisle da ja, pominjući zločine od pre sto godina, krivim za njih i današnji bugarski narod. Ovo tim pre što nikada nisam koristio govor mržnje prilikom izjašnjavanja o ma kom narodu, rasi ili religiji, jer smatram da kolektivna krivica nije moguća i da je velika nepravda optuživati ceo jedan narod zbog zločina koje su izvršili neki od njegovih pripadnika”, navodi naš sagovornik.

„Jednostavno, moje reči su istrgnute iz istorijskog konteksta koji se isključivo odnosio na zbivanja u Prvom svetskom ratu, a dodate su uz to i neke koje uopšte nisam izrekao, pa smatram da je cela stvar iskonstruisana tako da bude upotrebljiva u dnevnopolitičke svrhe, kako bi se izvršio pritisak na našu državu iz meni nedovoljno poznatih razloga”, dodaje profesor. Da je tako, podvlači, svedoči i to što mu je pripisana funkcija rukovodioca (nepostojeće) državne agencije za nacionalnu bezbednost, iako je govorio isključivo kao privatno lice i kao naučnik koji se decenijama bavi novijom srpskom političkom istorijom. „Ako se, pak, mislilo na Akademiju za nacionalnu bezbednost kao jednu od visokoškolskih institucija na kojima sam angažovan, onda se pitam čemu njeno pominjanje jer u emisiji nije bilo reči ni o bezbednosti ni o obrazovanju”, kaže prof. Simeunović.

Kako podseća, prvi deo emisije bio je posvećen njegovim sećanjima na Vladetu Jerotića, a drugi projektu podizanja spomenika njegovom pretku Dimitriju Begoviću koji je bio jedan od komandanata u Topličkom ustanku. „Reč je o pregnuću Muzeja Toplice u Prokuplju koje je naišlo na široko odobravanje. Objašnjavajući šta moga pretka – komitu odvaja u očima naroda na jugu Srbije od ostalih dvanaest hiljada ustanika, naveo sam i to da je odbio da preda ustaničku četu u zamenu za živote članova njegove porodice koje su zarobili bugarski vojnici.

Činjenica je da su zbog toga pripadnici bugarske vojske pred okupljenim meštanima žive spalili u jednoj pojati njegovu trudnu ženu i četvoro dece od kojih je najstarije imalo osam, a najmlađe dve godine. Ako se takav postupak ne može nazvati zločinom, šta onda može da se kvalifikuje kao zločin?”, pita Simeunović.

Sagovornik „Politike” objašnjava i šta misli o ponašanju današnje Bugarske na Balkanu, posebno kada je reč o Srbiji i Srbima? „Smatram da sve balkanske zemlje i narodi imaju perspektivu samo u opštoj slozi i trajnom miru. Bilo je isuviše ratova i prolivene krvi. Nisam za osvete, ni lične ni državne, i pristalica sam teze da treba pamtiti, ali i oprostiti. Imamo mnogo razloga da sa današnjom Bugarskom gajimo što bolje odnose, ali ne po cenu revizije istorije”, zaključuje dr Dragan Simeunović.