Poreski raj u srcu EU

Međunarodni trgovci oružjem bez traga na „Guglu”, deklarisani mafijaši sa juga Evrope, političke partije sa „tajnim računima”, deca beskrupuloznih megaparajlija... vlasnici milijardi „parkiranih” u Luksemburgu, ponovo moraju da se mršte. Veliko vojvodstvo već se 2014. našlo u žiži globalne pažnje zbog razotkrivene poreske bolećivosti prema ćudljivo probranoj plutokratiji sa sve četiri strane sveta. Ove sedmice Luksemburg je ponovo u centru pažnje zbog veoma opsežne međunarodne novinarsko-finansijske istrage o mutnom poreklu oko 4.500 milijardi evra, basnoslovne sume novca koji je tamo, prilivom i odlivom, prošao kroz račune lokalno registrovanih investicionih firmi u periodu od 1955. do 2020. godine.

Istraga medijskoistraživačke grupacije „Open luks” (u kojoj su sarađivali „Mond”, „Soar”„Majami herald” i „Zidojče cajtung”) o finansijskom poslovanju u Vojvodstvu u prethodnih nekoliko godina, ponovo upire prst u Luksemburg. Pomenuta medijska istraga tvrdi da je državica koja se prostire na svega 2.500 kvadratnih kilometara u stvari globalna finansijska „crna rupa” za pranje novca od Venecuele do Indonezije, sa usputnim stajalištima u Magrebu, i na obe strane Urala. Zvanični Luksemburg takve tvrdnje energično pobija. Bilo kako bilo, nakon poreskog megaskandala iz 2014. i na snažan pritisak međunarodne javnosti, a za njom i Brisela, Luksemburg je ipak pristao da digne ruke od dela legendarne diskrecije kad je o tokovima novca reč.

Naime, Luksemburg je u martu 2019. formirao registar svih aktivnih firmi sa adresom (makar i u obliku poštanskog pretinca) u državici koja slovi za drugu najprimamljiviju destinaciju globalnih investitora, iza SAD.

Dotični registar sa oko 124.045 imena firmi postao je javnosti dostupan marta prošle godine. Radoznali novinari, nevladine organizacije izdašnih budžeta, sumnjičavi policajci na dve obale Atlantika, svako sa svoje osmatračnice, krenuli od tada da zaviruju u Kancelariju za privredni registar Luksemburga i na njen veb-sajt. Inače, u toj kancelariji, zaduženoj za upis i ispis firmi na teritoriji Luksemburga, radi tek 59 zaposlenih. Registar je veoma osoben, zaključili su brzo prilježni posmatrači.

Naime, češljanjem po njemu do mile volje, nešto se može saznati jedino ako znate ime firme ili njenu adresu u Luksemburgu. Pretraga sa ukucavanjem imena nije omogućena. Doduše, Luksemburg u formularu pri upisivanju stranih „privrednih subjekata” ostavlja mogućnost za upisivanje imena lica koje kontroliše 25 odsto poslovanja novopridošle firme. Izlišno je reći da vlasnici kapitala i menadžeri zaduženi za uspešno kormilarenje akcijama ili poslovima firme nisu baš redovno ista lica. Barem kad je o ogromnoj igri reč.

Ne posustajući u nameri da sazna ko stoji iza investicija kroz Luksemburg, koje po novčanom obimu nadilaze priliv stranog poslovnog novca u Francuskoj, Nemačkoj i Japanu, pariski „Mond” poduhvatio se sizifovskog posla. „Mondova” ekipa latila se skidanja dokumenata u vezi sa svim aktivnim registrovanim firmama u Luksemburgu, dostupnih preko Registra. Ukupno 3,3 miliona dokumenata povezanih sa više od 140.000 domaćih i stranih firmi registrovanih u državi u kojoj je i sedište najvišeg suda pravde Evropske unije.

Nalazi, koje je zvanični Luksemburg smesta energično demantovao, deluju škakljivo. Četiri petine stranih investicionih fondova registrovanih u Luksemburgu nije uopšte prijavilo ime krajnjeg vlasnika. Kajmanska ostrva (70.000 stanovnika), šesta su zemlja po broju firmi čije su „ćerke preduzeća” upisane u Luksemburgu. Na tom spisku stranih vlasnika filijala u Luksemburgu, one registrovane na Britanskim Devičanskim ostrvima zauzimaju visoko deseto mesto, Panama je šesnaesta domicilna adresa vlasnika filijala u Velikom vojvodstvu, dok je Kipar odmah iza nje. Sredinom prošle decenije, Luksemburg, karipsko ostrvlje, Panamu, Kipar (i još neke druge egzotične destinacije) u međunarodnoj finansijskoj areni povezivalo je samo jedno – optužba za ulogu međunarodnog finansijskog protočnog bojlera, odnosno status „poreskog raja” za mahere megakalibra.

Zvanični Luksemburg odlučno je porekao tvrdnju da je tamošnji sektor investicionih fondova globalna finansijska „crna rupa”, javio je Rojters.

Vlada Luksemburga „deluje u potpunosti sa svim važećim zakonima Evropske unije i međunarodnim pravilima za borbu protiv poreskih izvrdavanja i zloupotreba”, navodi se u zvaničnom saopštenju.

Luksemburg, navodi još vlada ove zemlje, ne nudi nikakve povoljne poreske režime multinacionalnim firmama i digitalnim kompanijama, koje moraju da se povinuju istim pravilima kao i bilo koja druga kompanija u zemlji. U međuvremenu, otkako je Privredni registar Luksemburga lane postao javno dostupan, počelo je masovno ispisivanje firmi sa tog škakljivog spiska aktivnih privrednih subjekata u Velikom vojvodstvu.