Srpska strahuje od premeštanja migranata

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Predstavnici Republike Srpske odbacili su predloge koje zagovaraju zvaničnici iz Sarajeva, koji zahtevaju da se ingerencije BiH dodatno prošire i osnaže za oblast migranata. Vlastima u RS neprihvatljivi su i zahtevi da se izbeglice rasporede po celoj teritoriji zemlje i tvrde da organi BiH ništa ne preduzmaju da reše problem s kojim se suočava država.

„Rešavanju migrantske krize u Sarajevu se posvete samo kad se dosete da predlože otvaranje kampova u RS”, kaže za „Politiku” Dušanka Majkić, delegat u Domu naroda BiH i zamenica predsedavajućeg parlamentarne Komisije za odbranu i bezbednost BiH. Ona je kategorična da ne dolazi u obzir nikakvo novo odeljenje u sastavu Ministarstva bezbednosti BiH, koje najavljuje ministar bezbednosti BiH Selmo Cikotić i koje bi se bavilo migrantima. Cikotić je prethodno naveo da je „nova inicijativa Ministarstva bezbednosti da se teret migrantske krize ravnomerno rasporedi na teritoriju cele BiH, te da se formira nova agencija koja bi se isključivo bavila brigom o ilegalnim migrantima”.

„BiH samo glumi da nešto radi kad je reč o migrantima. Počeli smo sa procedurama o zaključivanju sporazuma o readmisiji, pa je sve stalo. Neko treba da brine o tome. A Federaciji BiH jedina je preokupacija da rasporedi migrante po RS. Kad je braća trebalo da dođu nazivani su turistima, pa bi sada da raspoređuju po Srpskoj”, kaže Majkićeva.

BiH već duže vreme potresa migrantska kriza, koja periodično eskalira, najpre u Unsko-sanskom kantonu, u kojem se godinama zbrajaju izbeglice željne prilike da se domognu Hrvatske, pa dalje i EU. U tom pograničnom kantonu, koji naseljavaju uglavnom Bošnjaci, građani se protive dolasku izbeglica u njihove sredine. Poslednja u nizu kriza desila se nedavno, kad meštani Bihaća nisu želeli da pruže privremeno utočište za oko hiljadu migranata iz obližnjeg kampa „Lipa”, pa su dežurali ispred bihaćke „Bire”, u čije je objekte na predlog Sarajeva i međunarodnih organizacija trebalo da budu smeštene izbeglice. Takođe, neretko se beleže incidenti koje izazivaju migranti. Otkako se BiH suočila s migrantskom krizom razmenjuju se optužbe između Sarajeva i Banjaluke. U RS tvrde da se Sarajevo loše nosi s krizom, a prethodno su zahtevali deportaciju svih migranata u zemlje iz kojih su došli. Takođe, u RS kažu da je migrantska kriza dominantno evropski problem, pa pozivaju Brisel da reši nevolje s kojima se suočava BiH. Bošnjački lideri predlagali su postavljanje vojske na granicu sa Srbijom i Crnom Gorom, što su u Srpskoj odbacili.

Dušanka Majkić podseća da u okviru Ministarstva bezbednosti u Savetu ministara već postoji Sektor za migracije. „U okviru tog sektora je nadležnost o kojoj je reč. Formirati još jedno telo prosto je apsurdno”, kaže Majkićeva.

Ona brine jer smatra da se Cikotićevom inicijativom indirektno šalje poruka da će BiH i dalje ostati „parking-prostor za migrante”. „Ne samo da neke snage u BiH imaju nameru da zadrže ilegalne migrante u ovoj zemlji. I EU ima istu nameru i njoj odgovora da migranti ostanu u BiH, da povremeno primi određeni broj, one od kojih bi mogla imati koristi kao od radne snage, a sve ono što joj ne bude trebalo – da ostane na prostoru BiH. To je nekorektan odnos EU prema BiH”, smatra Majkićeva i ističe da migrante treba vratiti u zemlje njihovog porekla. Napominje da parlamentarci pet godina nisu iz Ministarstva bezbednosti BiH dobili kvalitetan materijal koji bi ponudio rešenja migrantske krize. „Ne postoji nijedan tekst koji bi Predsedništvu BiH i parlamentu pokazao kako ministarstvo namerava da reši ovaj problem”, kaže ona.