Šta Srbija da „međusobno” prizna

Od novoizabranog predsednika  SAD, Džoa Bajdena, stigla je čestitka povodom Dana državnosti Srbije koji „pada” na 15. februar 2021. godine.  Retko se događa (skoro nikad) da se čestita državnost, a da se pritom  odvaja iz ustavno-pravnog poretka  jedan deo njene teritorije! Tako čitamo: „I dalje ostajemo nepokolebljivi u podršci cilju Srbije u pogledu evropskih integracija i pružamo vam podsticaj da i dalje preduzimate teške korake ka postizanju tog cilja – uključujući uvođenje neophodnih reformi i postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji sa Kosovom, koji je fokusiran na međusobno priznanje”.

Dakle, američki predsednik definiše nama cilj – normalizacija sa Kosovom i međusobno priznanje! Lepo! Mučenje Srba, dugo tri decenije, nastavlja se.

Čestitka državnosti je poziv na samoponištavanje srpskog Ustava. Ali, pitanje je šta bi to Srbija trebalo da prizna? Na prvom mestu, jedno nečuveno protivpravno i anticivilizacijsko NATO bombardovanje Srbije, njenih građana i imovine čija je posledica okupiranje i nasilno izdvajanje dela  teritorije Kosova i Metohije iz njegovog de fakto prostora.

I šta Srbija da prizna „međusobno”? Nasilnim sredstvima samoproglašenu „republiku Kosovo”? Da prizna da ona, Srbija, nije međunarodno priznata država, sa stolicom u UN?

Šta Srbija da prizna? Da prizna sve one  masne medijske i političke laži o ugnjetavanju kosovskih Albanaca pre 1999. godine. Ko je spreman da krivotvori činjenice o svim pravima kosovskih Albanaca posle 1990. godine, a koja oni nisu hteli da koriste već su krenuli u bojkot  srpskih institucija? Oni koji su smislili i realizovali „masakr u Račku”. U pokrajini se mirno živelo sve do 1997. godine. Grupe kosmetskih Albanaca uzimaju početkom 1998. godine oružje u ruke pošto im je, sa strane, dato zeleno svetlo i napadaju organe reda i civilno stanovništvo (otmice, paljevine, ubistva). Vlada Republike Srbije u skladu sa Ustavom i zakonom suzbija delovanje terorističkih grupa kosmetskih Albanaca. Propaganda NATO država danonoćno puni glave svojim građanima da srpske snage ratuju protiv civila. Posle 78 dana neprekidnog bombardovanja svega postojećeg u Srbiji ulaze NATO trupe pod okriljem UN. I šta se dešava? Kosovo i Metohija se prazni od Srba.

Da Srbija prizna Kosovo? Pa ona bi  priznala sve te  kolosalne laži o sebi! Pored političkih medijskih laži i izjave da su Srbi krivi za izbijanje dva svetska rata ili da „Srbi ubijaju Albance zato što su Albanci”, ili „NATO bombarduje Srbe da bi odbranio vrednosti Evrope”. I tone drugih laži i nekoliko tehnika manipulacije zapadne (i svetske) javnosti. Ili „srpski genocidni napadi na nenaoružano albansko stanovništvo”, kako je to napisao „Vašington post” od 11. maja, 1998. godine, a na sličan način i drugi zapadni medijski giganti.

Šta Srbija da prizna? Od 1990. napravljena je politička matrica o Srbima „agresorima” i nesrbima „žrtvama” koja se održavala tri decenije.  I kada su Srbi proterivani iz Hrvatske, nazivani su agresorima. I da Srbija prizna da je agresor! Ona jedino može i mora da prizna višedecenijske patnje koje je podnosila od onih koji su pomogli razbijanje SFRJ, a da  nisu hteli da čuju za srpske pravice i slobode.

Šta Srbija da prizna? Da prizna  oružani napad  albanske manjine na Srbiju. Da prizna oružani napad UČK na njene legalne institucije, da prizna  protivpravna delovanja, da prizna  ubijanja  Srba od pripadnika te,  prvo terorističke, a posle  odobrene naoružane formacije od strane Zapada! Da pređe preko onih brojnih srpskih žrtava na Kosovu i Metohiji za koje se ne zna ni gde su im kosti! Nikad.

Šta Srbija da prizna „međusobno”?  Da prizna  učinak proterivanja 200.000 Srba sa Kosova i Metohije, da prizna  pražnjenje gradova i sela, da prizna rušenje svojih svetinja. A sve je to učinjeno uz pomoć onih na Zapadu koji su podržavali albansko nasilje na Kosovu i Metohiji, priznali lažnu državu, a potom traže da Srbija to prizna! Da nečuvenog cinizma!

Nema „međusobnog priznanja”. Ima nacionalnog i državnog dostojanstva. Srbi  priznaju činjenicu NATO agresije koju će pamtiti kao Kosovsku bitku.  To postaje deo kolektivne svesti i nema sile da to  izmeni u duši, misli i pamćenju ovog naroda.

 I kada su  očistili Kosovo od Srba,  nasilje nad malopreostalim Srbima ne prestaje. Grobovi se zatiru, a Albanci pokreću svojatanje  srpskih manastira i kulturne baštine. I to sve, pred licem sveta posle 1999. godine, Srbija da prizna!? Nikad!

Naučni savetnik