Sa šlemom na glavi kroz Bezistan

Delovi plafona u Bezistanu godinama se obrušavaju, a obnova ne počinje. Nju čak nije ubrzalo ni to što već godinu dana prolaz koji spaja Terazije i Trg Nikole Pašića pripada kulturnom dobru – prostorno kulturno-istorijskoj celini Terazije, a pitanje je dana kada će biti proglašen za spomenik kulture. Zašto se zanemaruje taj javni prostor i ne održava tako da ne predstavlja opasnost za bezbednost hiljada ljudi koji svakog dana tuda prolaze?

Najava obnove i problema kojima treba stati na kraj pre početka rekonstrukcije naslušali smo se prethodnih godina. Poslednja kočnica bio je spor oko vlasništva u prolazu koji je neophodno rešiti da bi se mogli dobiti papiri za sređivanje Bezistana. Taj posao trebalo bi da ide u paketu sa obnovom Trga Nikole Pašića koja se takođe seli iz godinu u godinu.

– Ni ove godine neće biti sređivanja Bezistana niti rekonstrukcije Trga Nikole Pašića – kratko je juče za naš list kazao Marko Stojčić, glavni gradski urbanista.

Tehnička dokumentacija za Bezistan odavno je spremna i pre otvaranja gradilišta treba izabrati izvođača radova. Projektovanje je bilo povereno „ANDZOR inženjeringu”, firmi iz Novog Sada kojoj su rokovi za završetak tog posla nekoliko puta pomerani najpre zbog usaglašavanja mišljenja sa gradskim Zavodom za zaštitu spomenika kulture jer je prolaz pripadao zaštićenoj celini Stari grad, a zbog svoje arhitektonske vrednosti bio je pod prethodnom zaštitom sve do januara prošle godine kada je upisan u registar kulturnih dobara. Izrada idejnog projekta za rekonstrukciju završena je pre tri godine i procenjena vrednost radova je oko 71 milion dinara neto. Prema tom projektu koji osim Bezistana obuhvata i Čavketov prolaz, prostor od oko 14.000 kvadratnih metara, treba ukloniti žardinijere, kioske, ogradice, uvesti zelenilo i urbani mobilijar. Natkriveni trg treba da bude popločan kamenom otpornim na korišćenje.

U projektu neće biti fontana sa skulpturom „Devojka sa školjkom” jer je rekonstruisana pre desetak godina. Tada je sređeno stepenište i kružni plato vodoskoka vajara Aleksandra Zarina koji oplemenjuje Bezistan od 1957. godine.

Te praktično kozmetičke intervencije bile su jedine u poslednje tri decenije, a za sve to vreme prolaz važi za ruglo prestonice kroz koje Beograđani samo protrčavaju. Sve je manje bezbedan što potvrđuju, između ostalog, i odlomljeni komadi plafona pre dva dana. Šlem na glavi je zasad, izgleda, jedini spas.