Albin Kurti u dve ravni

Prevremeni izbori na Kosovu održani su posle godina nazadovanja i političke nestabilnosti, usred krize pandemije, ozbiljnih ekonomskih teškoća, zastoja u dijalogu sa Beogradom i u ambijentu duboke razočaranosti građana dosadašnjim vlastima.

Ubedljiva pobeda lidera Samoopredeljenja Aljbina Kurtija zaslužuje analizu u dve ravni. Prva je isključivo kosovska i predstavlja primer kako se birači opredeljuju kada dobiju mogućnost da se izjasne o problemima koji ih muče u svakodnevnom životu a ne na nametnute teme. Druga se tiče perspektiva dijaloga Beograda i Prištine koje prete da budu zamračene dolaskom na vlast tvrdog nacionaliste.

Albanski birači, posebno mladi, kaznili su sve neprincipijelne koalicije i njihove politike, generaciju ratnih komandanata obeleženu kriminalom, korupcijom, nepotizmom, zločinima, likvidacijama, zastrašivanjima, pretnjama i ucenama.

Najveći deo te stare garde političara, sem Ramuša Haradinaja, definitivno odlazi u arhive. Četvorica čelnika nekadašnje oslobodilačke vojske Kosova – Hašim Tači, Kadri Veseli, Jakup Krasnići i Redžep Selimi – su pred sudom u Hagu gde su im potvrđene optužnice za niz zločina.

Rasterećen tog balasta, Kurti je dobio gotovo referendumsku podršku da se suoči sa starim izazovima. Od njega se očekuju brze promene u rešavanju dva najveća problema kosovskog društva: korupcije i nezaposlenosti.

Na ove teme Kurti je pobedio i na izborima 2020, ali je posle 51 dana skinut zahvaljujući političkim mahinacijama kod kuće i američkom uplitanju zato što je odbijao da ukine takse na robu iz Srbije, zbog čega je dijalog bio prekinut godinu dana.

Prema oceni Transparensi internešnela za 2020, Kosovo je prema stepenu korupcije na 104. mestu od ukupno 179 država. Nezaposlenost u zemlji koja ima daleko najmlađe stanovništvo Evrope iznosi dramatičnih 40 procenata, a postotak iseljavanja je takođe jedan od najviših.

Kurti je tokom kratke predizborne kampanje izbegavao da olako deli obećanja, poput vizne liberalizacije, ali je pitanje koliko su brze promene moguće u okolnostima hronično nestabilne političke situacije?

Od proglašenja nezavisnosti 2008. nijedna vladajuća koalicija u Prištini nije izgurala ceo mandat. Tokom prošle godine propala su dva kabineta, a predsednik je morao da podnese ostavku.

Stare političke elite – Demokratska partija Kosova i Demokratski savez Kosova –  odbijaju saradnju sa Kurtijem produbljujući podele u društvu. Šta će biti ukoliko njegova partnerka Vjosa Osmani postane predsednica? Jedna stranka da ima predsednika, premijera i mesto predsednika parlamenta koje pripada pobedniku?

Kurti nije predvodio svoju listu jer je u oktobru 2018. pravosnažno osuđen za napad suzavcem u skupštini, a prema zakonu kandidati za poslanike tri godine pred izbore ne smeju da budu osuđeni. Kurtija ne zanima da bude poslanik već premijer, ali to može da otvori višemesečnu ustavnu krizu i unese nestabilnost.

Iako su mnogi politički mostovi porušeni, svi su izgledi da će Kurti relativno lako obezbediti podršku minimum od 61 glasa u parlamentu od 120 poslanika. Kao partner se nudi Haradinajeva Alijansa za budućnost Kosova koja bi podržala Kurtijevu vladu ali traži mesto predsednika za koje se njen lider kandidovao. Tu su i kalkulacije sa listama manjina.

Za razliku od Albanaca koji su izašli na izbore kako bi na vlast doveli nekog od koga očekuju da počne da im rešava egzistencijalne probleme, kosovski Srbi su izvedeni na birališta da bi podržali Srpsku listu (SL) kao filijalu politike Beograda na severu Kosova.

Srbi sa Kosova ponovo nisu imali šansu da se izjasne oko istovetnih problema koje dele sa albanskim susedima. Njihovo je bilo samo da aminuju nacionalno jedinstvo i da spreče da u kosovski parlament ne uđe neko sa druge dve srpske liste čiji su kandidati diskvalifikovani kao „albanski Srbi”.

Pobeda SL-a od 99 procenata osvojenih glasova je podatak koji je impresivan samo za Severnu Koreju, pa Kurti ponavlja stav da Srbi iz SL ne zastupaju interese kosovskih Srba i zato ih ne želi u vladi. Pod pritiskom ustavnih propisa verovatno će popustiti: u njegovoj bivšoj vladi nalazila su se dvojica ministara sa Srpske liste.

Kako će Kurti iskoristiti šansu za novi početak u velikoj meri zavisi od „spoljnog faktora”, pre svega od procesa sa Srbijom.

Kurti sluša želje birača, pa je i nakon pobede ponovio da dijalog zauzima „šesto ili sedmo mesto u javnom mnjenju”. Ovo pitanje nije bilo u vrhu prioriteta nijedne albanske liste ili stranke.

Prošle godine dijalog je bio žrtva izbornih procesa u Srbiji, sada na Kosovu, pa 2022. ponovo u Srbiji, kada izbori čekaju i Nemačku i Francusku. Specijalni emisar EU moguće da će obnoviti formalni dijalog, ali biće to više da bi opravdao svoju visoku platu nego da bi aktere približio sporazumu.

Aleksandar Vučić kaže da je Srbija spremna na dijalog pod pokroviteljstvom EU i na (misteriozna) „inovativna rešenja”, ali odlučno odbija priznanje. Da li to znači da nije spreman na razgovor sa Kurtijem i „opasnim čovekom” Haradinajem ukoliko bude predsednik Kosova? Rekao bih da jeste i možda je to objašnjenje što protiv lidera Samoopredeljenja nije bilo oštrih reči ni među srpskim zvaničnicima ni u režimskim medijima.

Administracija Džoa Bajdena nesumnjivo je Kurtiju snažan saveznik, posebno u zahtevu da Srbija prizna Kosovo, ali novom kosovskom premijeru neće se žuriti. Čekaće i usredsrediće se na reforme društva uz američku pomoć od milijarde dolara namenjenih oživljavanju privrede.

Sve to doprinosi utisku da će, kada balkanske teme i dođu na red Bajdenove i evropskih administracija, prioritetno pitanje biti Bosna, a ne kosovski konflikt.