Naizgled okrenuti prošlosti mislimo na budućnost

U izdanju Matice srpske uskoro će izaći iz štampe prepiska Milana Kašanina, trilogija u pet knjiga pod naslovom „Pisma, susreti, tragovi”. Štampanje knjiga je podržalo Ministarstvo kulture. Ovo je početak rada na objavljivanju Kašaninove rukopisne ostavštine, u pripremi su i dnevnički zapisi. Ove knjige su zalog poverenja gospođe Marine Bojić, kćerke Milana Kašanina, jer su prepiska, rukopisi i porodične fotografije stigli kao njen dar, kaže za „Politiku” Zorica Hadžić, upravnica Rukopisnog odeljenja Matice srpske.

Ovaj primer, kako dodaje, pokazuje da kolektivno, i država i pojedinci, moramo da vodimo brigu o institucijama koje su dugovečne, da budemo posebno osetljivi prema institucijama koje imaju tradiciju u srpskom narodu, da osećamo zahvalnost prema onima koji su ih davnih dana osnovali, da poštujemo tradiciju i delovanje Matice, da nikada ne zaboravimo veliko stradanje Narodne biblioteke...

‒ Zbog toga ponosno ističem da su u poslednjih mesec dana u Maticu srpsku, u njeno Rukopisno odeljenje, na dar stigle knjige i prepiska književnika Raše Perića, rukopisna ostavina Vladimira Milarića, jedne rukopis pesme Brate Pavlovića. Poslednje što smo dobili su dve dramatizacije Borislava Mihajlovića Mihiza, poklon akademika Matije Bećkovića ‒ kaže naša sagovornica.

Darovana građa tako se pridružila dragocenim arhivalijama koje su u Matici srpskoj pohranjene. Rukopisno odeljenje čuva arhivalije u vezi sa ličnostima koje su zadužile srpsku kulturu. Tradicija čuvanja građe u Matici započinje samim činom osnivanja 1826. godine.

‒ Danas je građa razvrstana u tri odeljenja: Zbirka rukopisa, Zbirka pisama i Zbirka fotografija. Zbirka rukopisa sadrži 20.000 do sada obrađenih spisa i više hiljada kopija važne arhivske građe. Do sada je obrađeno 61.150 pisama, od poklona i otkupa nabavljeno je još nekoliko desetina hiljada pisama. Veliki posao obrade ove građe je pred nama. Zbirka fotografija poseduje blizu 25.000 snimaka, negativa i albuma, od dagerotipija do snimaka načinjenih savremenom digitalnom opremom. Prošle godine Rukopisno odeljenje Matice je renovirano pri čemu je akcenat stavljen na adaptaciju i uređenje depoa. Proces digitalizacije je u toku ‒ naglašava Zorica Hadžić.

Podseća da postoje i privatni fondovi koji sakupljaju istorijsku i književnu građu, takva je praksa i u svetu, ali dodaje da nije dovoljno upoznata sa kvalitetom i načinom njihovog rada kod nas.

‒ U svakom slučaju, moj stav je vrlo izričit i određen i on glasi da nacionalno blago treba da čuvaju nacionalne institucije. Rukopisima i drugim arhivalijama mesto je tamo gde država i stručni kadar mogu ozbiljno i profesionalno da vode računa o njima, gde ta građa nikada ne može biti otuđena. Kada je reč o privatnim fondovima, vlasnik fonda odlučuje o svemu i, želim da verujem, u najboljoj nameri se trudi da pribavi stručnjake koji će na najprikladniji način prikupljenu građu obraditi. Ipak, privatni fondovi kulturne građe po prirodi stvari uvek moraju imati u vidu i kalkulisati sa komercijalnim efektima. Tamo gde ima komercijalne kalkulacije manjkaće objektivnosti ‒ naglašava naša sagovornica.

Navodi da posebno osetljivo pitanje jesu uslovi u kojima se u takvim fondovima čuva građa, kao i njena dostupnost istraživačima. U Matici i drugim nacionalnim institucijama brigu o dokumentima važnim za našu kulturnu istoriju vodi tim stručnih ljudi.

‒ Građa je u svakom trenutku dostupna korisnicima. Zaposleni u našem odeljenju korisnike mogu da stručno upute i ukažu na dokumenta koja mogu u njihovom istraživanju biti od značaja. Ne manjka nam ni znanja ni entuzijazma ni dobronamernosti ni ljubavi prema poslu koji radimo. A radimo ga sistematski, zaduženi našim precima koji su sakupljali arhivalije, prepoznavajući njihovu vrednost, darodavcima koji su svoje poverenje sa razlogom poklonili Matici, kao i verom u potomke koji će tu dragocenu građu, i kada nas više ne bude, imati na raspolaganju. Kao profesor na Odseku za srpsku književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, studente zainteresovane za proučavanje rukopisa sa zadovoljstvom upućujem u rad. Naizgled okrenuti prošlosti zajedno mislimo na budućnost. Ne nosi nas stihija ‒ podvlači Zorica Hadžić.

Obrazovanje i nacionalna kultura temelji su nacionalnog identiteta, pa kada je tako, onda moramo da čuvamo i imamo i poverenje u ustanove nacionalne kulture koje su kroz vekove podizali i razvijali naši prethodnici, oni koji su prikupljali i darivali nacionalno blago za čuvanje u državnim – nacionalnim institucijama.

‒ I danas ove ustanove primaju poklone darodavaca svesnih da su to mesta kojima prirodno pripadaju rukopisi, dokumenta, knjige, slike, predmeti. Čuvati kulturno blago znači i opstati kao narod. Sve može da bude komercijalizovano, samo nacionalna kultura ne. Sve može da bude globalizovano u potrošačkom društvu osim nacionalne kulture. Nacionalna dobra ne trpe privatizaciju i komercijalizaciju jer ona u sebi nose veći značaj i viši smisao, a to je očuvanje nacionalnog identiteta. Zar je potrebno podsetiti koliko narodi na svim stranama sveta ljubomorno i pažljivo čuvaju svoje nacionalne institucije?

Amiciozan plan vezan je za rad Rukopisnog odeljenja. Radovi na kapitalnim projektima kao što su prepiska Laze Kostića i prepiska Milana Kašanina su završeni. Objavljena je knjiga Radovana Popovića o Tišmi i „Okupacijski dnevnik” Milana Jovanovića Stoimirovića. U pripremi za štampu je „Autobiografija” Mihovila Tomandla.

‒ Na redu je priređivanje celokupne prepiske J. J. Zmaja. Vredno se radi na priređivanju i drugih rukopisa. Planiramo i značajne novine u našem delovanju, ali će jedno ostati isto ‒ Matica će i dalje biti zalog svima koji u porodičnoj zaostavštini čuvaju rukopise od društvenog i istorijskog značaja. Nastojaćemo da poverenje darodavaca opravdamo radom i delima, svesni da Matica srpska traje već gotovo dva veka. I trajaće mnogo duže od svih nas ‒ kaže Zorica Hadžić.