„Super Mario” u nemogućoj misiji

I pre nego što je u Senatu stranačkim vođama poručio da „jedinstvo nije opcija, već dužnost”, Mario Dragi je u očima 85 odsto Italijana doživljavan kao „spasilac nacije”. Zato nije ni čudno što je 30. posleratni italijanski premijer u oba doma parlamenta dobio podršku gotovo svih, izuzev desničara „Braća Italije” i nekolicine nezadovoljnih poslanika Pokreta pet zvezdica.

Iskusni, staloženi bankar koji je spasio evro, sada se nalazi pred najtežim ispitom u svojoj karijeri. Sa vladom nacionalnog spasa treba da u što kraćem vremenu uspešno izvede Italiju iz opasne zone razorne pandemije koja je uzela skoro 100.000 života i posustalu privredu ponovo postavi na ekonomski zdrave noge.

Glavni zadatak Marija Dragija (73) biće da napravi plan koji mora u aprilu da predstavi Briselu, kako će potroši 209 milijardi evra koje je Italija dobila od spasilačkog fonda EU. Od toga zavisi da li će treća po veličina članica evrozone uspeti da se izvuče iz recesije i zaustavi najveći pad BDP-a u istoriji ove zemlje koji je u 2020. iznosio 8,9 odsto.

Bivšem direktoru Evropske centralne banke (2011‒2019) na startu ove „nemoguće misije” trenutne okolnosti idu naruku. Osim porasta lične popularnosti „Super Mariju”, kako su ga prozvali u vreme kada je spasavao evrozonu, berza je živnula, a troškovi pozajmljivanja novca su pali na rekordno niski nivo.

Kada su 2012. godine na finansijskim tržištima padale opklade da će se monetarna unija raspasti, Mario Dragi je tada sa nekoliko rečenica udario šamar špekulantima i tako ušao u udžbenike ekonomske istorije. Na vrhuncu krize u evrozoni, kada je Grčka praktično bila švorc, i veće zemlje poput Italije, Španije i Francuske imale su probleme da dođu do svežeg novca, Mario Dragi je u Londonu poručio da je Evropska centralna banka (ECB) spremna da uradi šta god je neophodno da bi sačuvala evro. Posle kratke pauze, dodao je: „Verujte mi, to će biti dovoljno.” I merama koje je preduzeo, ECB je ubrzo preplavila tržište jeftinim novcem.

Rođeni Rimljanin, koji je u mladosti ostao bez oba roditelja zbog čega je morao da brine o mlađoj sestri i bratu, bio je uspešan učenik elitne jezuitske škole. Zanimljivo je da je novi italijanski premijer diplomirao ekonomiju 1970. godine sa tezom koju je kasnije u svojoj karijeri opovrgao: da je jedinstvena valuta „ludost, nešto što ne treba stvarati”.

Pošto je doktorirao na prestižnom Masačusetskom tehnološkom institutu (MIT) radio je šest godina u Svetskoj banci. Pre nego što je 2006. izabran za guvernera Centralne banke Italije Dragi je deset godina bio u Odeljenju za trezor pri Ministarstvu finansija. Na toj poziciji pokrenuo je veliku privatizaciju u Italiji i doprineo na smanjenju budžetskog deficita, što je omogućilo zemlji da se početkom 2000. kvalifikuje za prelazak sa lire na evro.

Mario Dragi koji je prošlog leta na predlog pape Franje postao član Vatikanskog odbora stručnjaka društvenih nauka, seo je u vruću premijersku fotelju u trenutku kada nacija očekuje da napravi novo „čudo”.