Pandemija otkaza zbog korone

Nisko i srednje kvalifikovani, žene, samozaposleni i mladi, u grupi su radnika koji su najteže pogođeni krizom izazvanom virusom korona. To pokazuje najnovija analiza o uticajima pandemije na svetsku ekonomiju Međunarodne organizacije rada (MOR) koja upozorava da je upravo zbog pandemije, ali i mera protiv nje i ograničenja država i kompanija, u svetu bez posla ostalo oko 114 miliona ljudi.

U odnosu na 2019. najveći gubici zaposlenja bili su u Americi, a najniži u Centralnoj Aziji i Evropi, gde su sprovođene aktivne mere zadržavanja posla smanjivanjem radnog vremena i finansijskom podrškom preduzećima i radnicima, ocenjuje MOR.

Za razliku od sveta, prema zvaničnim podacima u Srbiji je lane bez posla ostalo 66.324 građanina, koliko ih se prijavilo na biro rada zbog primanja novčane naknade u slučaju nezaposlenosti. Nezvanično, taj broj je daleko veći, jer se ne prijavljuju uvek svi na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje.

MOR navodi i da je gubitak posla kod žena bio za pet odsto veći nego kod muškaraca, a kod mladih radnika za 8,7 odsto, u odnosu na starije radnike. Najnovije ažurirane procene ove organizacije pokazuju i da je u toku cele protekle godine usled pandemije u svetskoj ekonomiji izgubljeno 8,8 procenata globalnog radnog vremena u poređenju sa poslednjim tromesečjem 2019, što je jednako gubitku 255 miliona poslova sa punim radnim vremenom. Uprkos očekivanjima i najavama da će snažan ekonomski oporavak uslediti već u drugoj polovini ove godine, posle masovne vakcinacije protiv kovida 19, MOR upozorava da je globalna ekonomija i dalje suočena sa visokim nivoom nesigurnosti, kao i da postoji rizik neujednačenog oporavka svetske ekonomije. Najnovije projekcije ukazuju na trajni deficit u radu 2021.

Oslanjajući se, između ostalog, na ekonomske prognoze Međunarodnog monetarnog fonda, osnovni scenario predviđa kontinuirani gubitak radnog vremena od tri odsto i u ovoj godini.

Da je kriza koja se i u Srbiji preliva na prve mesece 2021. dodatni izazov za domaću privredu kako bi se ispunio plan o ovogodišnjem privrednom rastu za šest odsto, smatra Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije. Naglašava da će kakav-takav održiv standard zaposlenih moći da se obezbedi samo ukoliko zemlja bude uspela da dođe na nivo pre pandemije, sa oko tri-četiri odsto rasta.

– U Srbiji postoje i firme koje rade za strane investitore, čija se roba izvozi širom Evrope. One u velikoj meri zavise od stanja na tržištima tih zemalja, pa se suočavaju sa velikim problemima, isto kao i ovdašnji ugostitelji i trgovci – podseća Atanacković.

Ekonomski stručnjaci podvlače da se i u delatnostima koje su snažnije pogođene epidemijom i koje očekuje postepen i dugotrajan opravak i nadalje može očekivati smanjenje zaposlenosti, ali i rast zaposlenosti u IT sektoru i nekim delovima industrije.

U slučaju da se pandemija obuzda tokom drugog kvartala 2021. i da se nakon toga ne primenjuju epidemiološke mere, može se pretpostaviti da će nekoliko desetina hiljada radnika izgubiti svoja radna mesta, pokazuje analiza Fondacije za razvoj ekonomske nauke.

Zahtevi za novčanu naknadu

U toku 2020. Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) podneta su 66.324 zahteva stranaka za novčanu naknadu, a samo u decembru su 29.653 nezaposlena koristila ovu pomoć države. Takav zahtev najveći broj građana podneo je, ili po prestanku radnog odnosa na određeno vreme ili po prestanku angažovanja na privremenim i povremenim poslovima.