Šumari nikada nisu krčili šumu

Subotica – Sedmicama već nezadovoljni građani fotografišu posečena debla u šumi na Velikom Radanovcu i Paliću. Šumski pojas oko Subotice je tanušan i slabo štiti grad od vetrova i nadiranja peska, a zbog saobraćaja i individualnih ložišta vazduh je zagađen. Zbog toga Subotičani informacije o seči uvek doživljavaju kao udar na kvalitet života u gradu.

„Šumari nikada nisu ugrožavali šumu, naprotiv. Ugrožavaju je ljudi koji je krče. Šumari je nikada nisu krčili”, kaže u odgovoru na pitanja „Politike”, dr Marko Marinković, izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj u JP „Vojvodinašume” koje se stara i o šumskom pojasu oko Subotice.

„Krajnji cilj gazdovanja jeste stabilna i vitalna šuma, a takva je i ekonomski vredna. Da bismo je imali, moramo stare obnavljati blagovremeno, što podrazumeva i seču obnove. Ukoliko se radi veštačka obnova, to javnosti izgleda radikalno, ali je, osim ekonomske koristi, potpuno ekološki opravdano. Mlada šuma koja menja staru je efikasnija, a istovremeno, drvo kao ekološki prihvatljiv materijal je plasiran prema društvu i ima ekološki efekat. Ukoliko bismo to društvu uskratili, imali bismo negativan efekat. To je suština koju treba približiti javnosti”, navodi dr Marinković.

Sagovornik „Politike” objašnjava da je u okolini Subotice, a na osnovu plana gazdovanja prostorom planirana seča na tri lokaliteta: na blizu pet hektara proredna seča veštački podignutog crnog bora, na 3,11 hektara se seku preostala stabla na obnovljenoj površini i na 29,6 hektara seče se izdanačka šuma bagrema, kao način obnavljanja.

„Seča obnove koja se sprovodi na lokalitetima koji se nalaze na potezu Radanovac–Palić ne smanjuje pošumljenost i to je zamena teza, jer ovde je reč o obnovi šume, odnosno šuma je postojala i šuma će biti i u budućnosti samo što će ona da bude mlada i vitalna”, dodaje Marinković.

Seča u okolini Subotice odvija se u skladu sa planskim dokumentima, i na osnovu informacija prikupljenih sa terena, koje su osnov za definisanje godišnjeg obima i mesta seče. Ona uvek mora biti manja od prirasta, što postepeno omogućava da se poveća ukupna drvna zapremina, navodi Marinković.

„Osnovno je da se prilikom izrade planova poštuje princip trajnosti, a to znači da se svake godine seče približno jednak udeo od ukupnog šumskog fonda. Na primer za JP ’Vojvodinašume’ to je na godišnjem nivou svega 2,5 odsto od ukupnog šumskog fonda.”

Isečena debla prodaju se lokalnom stanovništvu za ogrev, a tehničko drvo pilanama, odakle ima dalju namenu u graditeljstvu. Dr Marko Marinković kaže da je gazdovanje rastinjem JP „Vojvodinašume” primer zelene ekonomije koja smanjuje pritisak na životnu sredinu.

Istovremeno sa sečom, na ovom prostoru radi se i obnavljanje šume i to takođe na 3,11 hektara planirana je sadnja 5.184 stabla crnog bora, na 29,68 hektara vegetativna obnova bagrema koji se formira iz izdanaka.

„Prioritetna područja za pošumljavanje su pre svega površine na kojima je izvršena seča, a prirodna obnova nije uspela, kao i površine na kojima je izvršena seča devastiranih šuma. Pošumljavanje pruža mogućnost rešavanja izazova koji se odnose na zaštitu šuma i obezbeđenje šumskih proizvoda za kojima društvena zajednica ima potrebu. To je ujedno i jedan od mehanizama za stvaranje zdrave životne sredine i strateški odgovor na klimatske izazove i ekstremne vremenske događaje kao što su poplave, suše i erozija. Iako su efekti pošumljavanja vidljivi tek za nekoliko godina može se reći da je svaka nova šuma poklon budućim generacijama. Zbog toga je doprinos svakog pojedinca povećanju šumovitosti od neprocenjivog značaja”, smatra Marinković.