Prokleta Jerina i druge muke

Kada se Kosta Lazarević iz Struge zaputio u prestonicu Kneževine Srbije da bi se posvetio trgovini, onako mlad i zelen nameravao je da mu glavni espap budu zejtin i makaroni, ali vreme, bliske veze s rodnim krajem i tek stečeno iskustvo uputili su ga da se dohvati duvana. Zbog kancelarija i skladišta sagradio je jednospratnu kuću u Obrenovoj ulici, blizu dvora, a kad mu je novi posao uspešno krenuo, magazu je preselio u bezimeno sokače u komšiluku. Zbog kupaca koji su mu opsedali preduzeće, prizemlje poslovne zgrade preinačio je 1882. godine u kafanu, a njoj je nadenuo ime „Tri lista duvana” (eto šta je bio pravi marketing, po kojem bi i danas ponešto moglo da se nauči)!

Samo deceniju kasnije, do kafane je nikla i prizemna zgradica koju je zaposela Pevačka družina „Stanković”, a nju je baštinila i muzička škola. Ali, da li je bilo baš tako?

Miodrag Sretenović, direktor Muzičke škole od 1987. godine, bio je ubeđen da je temelje te kuće udario lično kralj Milan Obrenović, i to za sopstvene potrebe, odnosno za diskretan smeštaj izvesne dvorske dame, o čemu svedoči tunel prokopan od podruma zdanja ka dvorskom parku. I zaista, ima tu nečeg, jer to je jedino zdanje u prestonici, možda čak i u svetu, sa kaminom u podrumu! Ciglama i cementnim malterom zazidanog ložišta samuje tamo i danas... a ne u Ginisovoj knjizi bizarnosti. Da Milan nije abdicirao, i da ona dama odmah nije najurena iz vile, ko zna kakvim bi se bogazama račvala naša novija povest.

Ali, bilo je to sasvim dovoljno da onaj zavod što se brine o važnim starinama obe ove zgrade stavi pod zaštitu kao spomenike kulture. Uzalud, naravno, mada se muzička škola, već načeta tranzicionim krampovima, još drži u komadu.

Beograd se odužio svim junacima ovih priča: po Kosti je nazvan sokak u komšiluku gde su mu bile magaze, Milanu je pripala glavna ulica, dok je Kornelije, uz celu školu, dobio i „plavu tablu” na Neimaru. Zaboravljeni su jedino dvorska dama i kafana. Za damu manje-više, ali „Tri lista”... Pa, iako je duže od jednog stoleća nekima bila nezaobilazno gradsko odredište, a njenom salom godinama promicale tople uspomene redovnih i povremenih gostiju, pune tri decenije plovi u zaborav.

Zaboravilo se i da je iz te, tada nove kafane, u kojoj je 1883. godine na kraće vreme smešteno inženjersko odeljenje Ministarstva vojske (i gde bi drugde?), ministar vojni Teša Nikolić obavio prvi telefonski razgovor u Srbiji s kapetanom Kostom Radisavljevićem, vezistom palilulske kasarne na drugom kraju žice! Ali, ni to joj nije produžilo vek.

Oni što malo duže pamte sećaju se da je zgrada na uglu Ulice kneza Miloša i ondašnjeg Bulevara revolucije skupa sa kafanom srušena 1989. godine tako reći pod uzbunom, a tom prilikom je, kao „kolateralna šteta”, stradala i koncertna sala muzičke škole. Džaba zaštita, uzalud istorija, a kultura i da se ne spominje. Obrazloženje za bespotrebnu žurbu bilo je da će tu, već za mesec-dva, osvanuti moderan hotel iz lanca „Hilton”. A nije, pa je na „oslobođenom placu” od 1995. godine pola decenije tavorila gola ledina u nadležnosti „Parking servisa”, sa čeličnom rampom koja bi pre pristajala prometnom pružnom prelazu... valjda da mušterije ne uteknu?

Kada je na razmeđu vekova tu, ipak, počelo da niče novo zdanje, mnogi su se ponadali da će u prizemlju osvanuti i kafana, bar kao cvetak iz žutog buketa ona tri lista duvana. Ali, nikom nije bilo ni na kraj pameti da će ta zgrada ostati „pod skelama” dve decenije! Dobro, skele su onomad zamenjene šarenim tablama s reklamnim porukama, ali zgrada, iako uveliko dovršena, i dan-danas zvrji avetinjski prazna.

Neki pakosnik, čovek stare škole duhovitog ismevanja, predložio je da Beograđani to zdanje unapred prozovu „Prokleta Jerina”, tvrdeći da će otvoriti dveri i proraditi taman kada stigne vreme da ga zavod što štiti starine po gradu proizvede u čin kulturno-istorijskog dobra od posebnog značaja. Manje zbog kulture, već više zarad nove, a već tako duge istorije.

Ali, nedavno se oglasio investitor koji je zamrsio ovaj „slučaj”, sa nagoveštajem da bi već dogodine taj mastodont mogao biti priveden kraju. „Tri lista duvana”, naravno, nije spominjao...