Ruski tanker prvi probio „zimski” arktički put

Na „krovu sveta”, kroz predele večitog leda, završila se istorijska plovidba koja će uticati na svetsku trgovinu, izmeniti geopolitičke odnose, ali i pogoršati zdravstveno stanje Zemlje. Prvi put je u februaru jedan komercijalni brod prošao Severnim morskim putem, najkraćom trasom koja povezuje Aziju i Evropu.

Ruski tanker „Kristof de Maržeri”, koji prevozi tečni gas (LNG), za 11 dana doplovio je iz kineske luke Đangsu do ruskog arktičkog terminala Sabeta.

„Ova plovidba proširuje navigacijski prozor u istočnom delu ruskog Arktika i potvrđuje da je moguće tokom cele godine ploviti Severnim morskim putem”, kaže Igor Tonkovidov, direktor brodske kompanije „Sovkomflot” za „Barenc obzerver”.

Najprometnija morska arterija, duž obala ruskog Sibira i Norveške, skraćuje plovidbu teretnim brodovima od Pacifika do Atlantika za 10 dana. Ali do sada je Severnim morskim putem moglo da se plovi samo oko 150 dana godišnje. Klimatske promene i otapanje arktičkog leda omogućili su ovaj preokret. Uprkos tome, ruskom tankeru dugom 299 metara od Barencovog moreuza je pomagao i atomski ledolomac „50 godina pobede”. Kako objašnjava Tonkovidov, debljina leda u moru tokom plovidbe njihovog broda kretala se od 30 centimetara do dva metra.

Otapanje leda na Arktiku zbog klimatskih promena pod budnim je okom Kine i Rusije, koje u tome vide šansu za unapređenje trgovine ovom trasom, mnogo „bezbednijom” nego ona koji ide kroz Suecki kanal ili oko Rta dobre nade.

Ova prekretnica u zoni Arktika zabrinula je naučnike i ekologe, koji upozoravaju da će veći broj brodova negativno uticati na životnu sredinu celog regiona.

„Stalni je trend da se iskoristi ekonomska prilika koju pruža topljenje Arktika. Zato je ova uspešna plovidba tokom zime ujedno i opasna prekretnica, jer će izazvati ekološke i socijalne posledice u tom regionu”, upozorava dr Nengje Liju, stručnjak za međunarodno polarno pravo sidnejskog Univerziteta Makvari.

Harvardska profesorka međunarodne bezbednosti Džulijet Kejem kaže de je vest o uspešnoj plovidbi ruskog tankera u februaru važan momenat.

„Arktik je sada postao otvoren tokom cele poslovne godine. To će pokrenuti geopolitičku borbu za vlasništvo nad celim Arktičkim regionom, ali i morskim trasama i okeanskim resursima koji su do sada bili nenaseljeni”, poručila je na „Tviteru” Džulijet Kejem.

I pre probijanja zimske Arktičke pomorske rute Severni morski put je beležio porast brodskog saobraćaja. Ova „morska prečica”, koja pojeftinjuje plovidbu jer kompanijama štedi oko 40 odsto vremena da dopreme robu iz Azije u Evropu, sve je popularnija. Prema podacima Centra za logistiku norveškog Univerziteta Nord, u 2016. godini ovom trasom je prošlo 1.705 brodova, godinu dana kasnije taj broj je skočio na 1.908. U 2018. Severnim morskim putem su prošla 2.022, a 2019. godine čak 2.694 broda.

Ekolozi upozoravaju da su posledice prolaska morskih tankera ovom trasom već vidljive. Ugljen-dioksid koji ispuštaju tokom plovidbe već menja lokalnu klimu, a čađ se taloži na površini leda, što dovodi do toga da upija sunčeve zrake i podiže temperaturu u regionu. Iako Polarni kodeks, koji je 2017. godine usvojila Međunarodna pomorska organizacija, predviđa pravila za brodove koji se kreći ovom trasom, mnoge odredbe koje se odnose na zaštitu životne sredine nisu obavezne, kaže dr Nengje Liju za „Jahu njuz”.

Ovaj ekspert za međunarodno polarno pravo ističe da treba još nešto preduzeti, jer je arktički ekosistem u međuvremenu postao još ranjiviji. Zagrevanje Arktika u poslednje tri decenije bilo je dvostruko brže nego kad je reč o ostatku planete.

S porastom temperature države koje gravitiraju „krovu sveta” počele su već da se pripremaju za blisku budućnost korišćenja otvorenih arktičkih voda. Ruski predsednik Vladimir Putin postavio je cilj da do 2025. godine Severnim morskim putem preveze 80 miliona tona tereta, dvostruko više nego danas.

Iako i SAD pokušavaju da budu aktivne u regionu, nema sumnje da će Rusija i Kina pokušati da uspostave kontrolu nad Severnim morskim putem.