Nameštaj za brucoški indeks

Kod profesorke koja je član upisne komisije na jednom umetničkom fakultetu I. K. je uzimao časove pripreme za polaganje prijemnog ispita. Prvo je dogovoreno 10 časova za 1.000 evra „i sigurno će biti primljen”, jer je izuzetan talenat. Potom je traženo još toliko „kako bi ga spremila toliko dobro da sigurno uđe na budžet”. Pošto nisu imali dovoljno novca za ovaj drugi deo pogodbe, otac je napravio i nameštaj za dotičnu profesorku.

Prijemni je prošao, I. K. se nije našao na listi, a profesorka se sadapravi da ga ne poznaje. Budući da će i iduće godine pokušati ponovo, naš mladi sagovornik ne želi da otkriva imena aktera ove priče, ali je čitav slučajprijavio Ministarstvu prosvete.

– U ovakvim i sličnim slučajevima Ministarstvo nije nadležno, jer fakulteti i univerziteti imaju autonomiju da takve žalbe rešavaju sami. Svaku povredu procedure ili optužbe za korupciju rešava univerzitet ili sud, a Ministarstvo može da pošalje svoju inspekciju u vrlo ograničenom broju slučajeva – kada je, na primer, upisano više kandidata nego što je upisna kvota – izjavio je za naš list profesor dr Aleksandar Lipkovski, pomoćnik ministra za visoko i više obrazovanje.

Kako objašnjava, profesoru koji je član upisne komisije ili radi na fakultetu, a privatno drži časove pripreme kandidatima koji žele da upišu studije na visokoškolskoj ustanovi gde on radi ništa se ne može prigovoriti, jer mu takav rad nije zabranjen.

– Fakultetima, takođe, nije zabranjeno da organizuju pripremnu nastavu i spremaju kandidate za polaganje prijemnog ispita kod njih – kaže Lipkovski, ali i dodaje da nastavnik ne može da obeća kandidatu da će biti upisan.

On smatra da sa etičkog stanovišta ovakvo angažovanje profesora nikako nije ispravno, kao i da se kandidat ako ima pritužbe na ovakve i slične slučajeve može žaliti jedino etičkom komitetu Univerziteta.

Na naše pitanje da li još funkcioniše posebna telefonska linija Ministarstva prosvete za prijavu korupcije, odgovorili su nam da je broj i dalje u funkciji. Onima koji ovim putem podnose pritužbe nadležni savetuju da podnesu pismeni zahtev koji zatim prosleđuju policiji ili ih savetuju kome treba da se obrate.

Da li je do sada bilo nekih pritužbi budućih akademaca, pitali smo i Zorana Ponjavića, prorektora za nastavu Univerziteta u Kragujevcu.

On odgovara da se primedbe na regularnost prijemnog ispita rešavaju uglavnom u okviru fakulteta, jer u proteklih nekoliko godina nije bilo težih prekršaja za koje je potrebno angažovanje Univerziteta.

– Još nema pritužbi na regularnost prijemnog ispita, ali pretpostavljam da će ih biti kada budu objavljeni rezultati, jer obično se tada kandidati žale na broj bodova, misleći da su zaslužili više – rekao je Ponjavić.

On kaže da su i njihovom univerzitetu stizale pritužbe na rad upisne komisije na umetničkim fakultetima, ali da nisu bili nadležni da ih rešavaju, jer su se kandidati žalili da su bolje uradili ispitni zadatak od kandidata koji je primljen.

– Mi ne možemo da procenimo da li je akt bolje naslikao jedan ili drugi kandidat, jer to su stručne stvari o kojima odlučuju profesori fakulteta i komisija – kaže Ponjavić.

Kada je reč o upisu u srednje škole, posle prijemnog ispita žalbe je podnelo svega 1,36 odsto kandidata zbog rezultata iz srpskog jezika i 1,14 odsto đaka zbog testa iz matematike. U Ministarstvu prosvete objašnjavaju da su se žalbe odnosile na broj bodova, odnosno da su roditelji i kandidati smatrali da test nije dobro bodovan. Iz srpskog jezika usvojeno je 47 odsto pritužbi, ali je iz matematike taj broj znatno manji – 28 odsto.

– Lošiji đaci dobijaju maksimum poena na prijemnom ispitu, jer im nastavnici dozvoljavaju da prepisuju, pa tako postoje čitave učionice rezervisane za došaptavanje. To nije u redu prema dobrim đacima, a kakvo je stvarno znanje nekadašnjih osmaka vidi se kada oni dođu u srednju školu i na prvom kontrolnom zadatku dobijaju jedinice– kaže Leonardo Erdelji, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

U Ministarstvu prosvete naglašavaju da nisu dobili nijednu pritužbu zbog prepisivanja na testu, a Erdelji kaže da to što se zbog ovog problema nije oglasio nijedan učenički parlament ili savet roditelja predstavlja samo dokaz ravnodušnosti i nezainteresovanosti, jer niko ne želi da se zamera nadležnima.

Jelena Beoković