Sarkozi: Proširenje EU besmisleno dok traje kriza

Od našeg stalnog dopisnika

Brisel, 1. jula – Nešto nije u redu. Nešto zaista ne valja. Bilo je grešaka u načinu na koji je građena Evropska unija. Potrebno je iz osnova promeniti način na koji gradimo Evropu, rekao je francuski predsednik Nikola Sarkozi u jednočasovnom televizijskom intervjuu kojim je najavio današnji početak šestomesečnog francuskog predsedavanja Uniji. 

„Ovako ne ide. Evropa zabrinjava i, što je, mislim, još gore, malo – pomalo naši sunarodnici se pitaju da li ih nacionalni okvir ipak više štiti od evropskog”, objasnio je Sarkozi, koji je istakao da Brisel trenutno „proizvodi nervozu” umesto da štiti građane od opasnosti globalizacije.

Već prvog dana predsedavanja Sarkozi se suočio sa dodatnim teškoćama u vezi sa ratifikacijom Lisabonskog sporazuma u Poljskoj, pa čak i Nemačkoj, a upravo to umanjuje šansu za ostvarenje njegovog najvažnijeg cilja. On je naglasio da je „potrebno razmisliti kako da učinimo da EU štiti Evropljane u svakodnevnom životu”.

Iako su problem emigranata, pitanja odbrane, energije, poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao i projekat mediteranske unije prioriteti francuskog predsedavanja, nema sumnje da je posle referenduma u Republici Irskoj i odbijanja ratifikacije Lisabonskog sporazuma sve poprimilo drugačiji smisao. Zbog toga će jedan od prvih poteza predsedavajućeg Sarkozija biti odlazak u Dablin 11. jula, gde će iz prve ruke verovatno čuti predloge za izlazak iz krize. Kako se ranije nezvanično moglo saznati od izvora bliskih irskoj vladi, tamo se razmišlja o ponavljanju referenduma, ali ovoga puta o nastavku članstva u EU pod uslovima Lisabonskog sporazuma. Prema Sarkoziju, poslednji rok za primenu Lisabona jeste jun 2009. godine, kada će biti održani izbori za Evropski parlament.

„Glavni prioritet je precizno lociranje problema sa biračima u Irskoj, uz dalje dopuštanje ostalim zemljama članicama EU, a pre svih našim češkim prijateljima, da ratifikuju ugovor iz Lisabona. Morali bismo najpre da pokušamo da shvatimo šta se to dogodilo sa irskim glasovima i šta možemo da učinio da izađemo iz postojeće situacije”, naglasio je Sarkozi.

Bez sporazuma neće biti ni proširenja EU na zapadni Balkan, ponovio je zvanični Pariz svoj stav izrečen na evropskom samitu prošlog meseca. Iako je Francuska načelno raspoložena za pristup balkanskih država Uniji, jer je to način „da zavlada mir u regionu u kojem je počeo jedan svetski rat”, proširenje nije među prioritetima njihovog predsedavanja, a institucionalna kriza u EU, prema rečima Sarkozija, odložiće prijem novih članica. On je naveo da to konkretno znači privremeno blokiranje prijema Hrvatske u EU.

„Besmisleno je da nastavljamo proširenje Unije pre nego što budemo u stanju da uspostavimo odgovarajuće institucije. To smo uradili sa uključivanjem zemalja istočnog bloka, i to je bila velika greška. Jesam za proširenje na istok, ali pre toga moramo da reformišemo institucije”, kazao je Sarkozi. Na pitanje voditelja da li to znači blokiranje Hrvatske, predsedavajući EU je odgovorio „da”.

Prema pouzdanim izvorima u Jelisejskoj palati, Francuska je spremna da spreči ulazak Turske u EU ulaganjem veta. Pariz se neće protiviti sporazumu o veoma bliskim vezama sa Ankarom, ali članstvo Turske je isključeno. 

Govoreći o Balkanu, Sarkozi nije posebno izdvajao Srbiju, ali je pominjao naše južne susede ne izgovorivši nijednom Makedonija, već samo Skoplje i BJRM. Nije tajna da je on na strani Grčke „koja je demokratska država, jer ne može biti na strani zemlje u kojoj je nasilje obeležilo izbore”.  

U svakom slučaju, još izvesno vreme EU će funkcionisati po odredbama Sporazuma iz Nice, a Francuska neće želeti Evropu sa „više brzina”, odnosno podelu na one koji prihvataju ili odbijaju primenu Lisabonskog sporazuma koji je propao u Irskoj.