Još jedno vaganje američkih sankcija „Severnom toku 2”

Nova američka administracija Džozefa Bajdena „veoma pažljivo će razmotriti” da li su aktivnosti kompanije „Severni tok 2 AG” podložne sankcijama SAD. To je u sredu najavio Entoni Blinken, novi šef američke diplomatije, u javnoj debati pred Komitetom za spoljne poslove Predstavničkog doma Kongresa SAD. Blinkenov nastup pred komitetom usledio je nakon niza zvaničnih zahteva američkih kongresmena da pojasni koji je razlog što Vašington prošlog meseca nije proširio listu sankcija akterima finiša „Severnog toka 2” u baltičkim vodama dve NATO članice: Danske i Nemačke.

Prema najavama, nastavak razmene mišljenja članova Komiteta za spoljne odnose Senata s Entonijem Blinkenom bio je zakazan za juče, iza zatvorenih vrata. Sudbina američkih sankcija graditeljima, finansijerima i drugim učesnicima projekta „Severni tok 2” bila je, inače, sastavni deo debate Komiteta i Blinkena „o svim temama pod kapom nebeskom” – tako je otprilike glasila njena zvanična najava na Kapitol hilu. Blinken je u sredu pred Senatom najavio da će administracija razmotriti i druge moguće mete sankcija među akterima izgradnje tog rusko-zapadnoevropskog gasovoda.

Uprkos insistiranju senatora, Blinken se u sredu nije izjasnio povodom pritisaka na Kapitol hilu da se dodatne sankcije „Severnom toku 2” uvedu pre 17. maja, za kad je Stejt department najavio svoj sledeći izveštaj o aktivnostima na sprovođenju zakona koji nalažu kaznene mere prema tom projektu.

Inače, Blinkenova najava eventualnog sankcionisanja „Severnog toka 2 AG” – švajcarskog konzorcijuma registrovanog u gradiću Cug – prvo je indirektno ukazivanje da će se pod lupom Bajdenove administracije možda naći i „Gasprom”, vodeća globalna energetska firma, istovremeno i najveća ruska firma.

S druge strane, Konzorcijum „Severni tok 2” osnovan je 2005. godine radi izgradnje 1.224 kilometra dugog gasovoda „Severni tok 2” i „Gasprom” u njemu drži 51 odsto akcija, navodi se na zvaničnom sajtu švajcarske kompanije. Ostali deoničari tog konzorcijuma su: nemačka firma „Vinteršel DEA” (15,5 odsto akcija u konzorcijumu), „PEG infrastrakčer AG” (u čijem je sastavu nemački „Uniper”, sa 15,5 odsto akcija), evropska energetska firma „NV Nederlandse gasuni” (devet odsto akcija) i francuska energogrupa „Enži” (devet odsto akcija). „Gasprom” je 2017. sklopio sporazum o sufinansiranju „Severnog toka 2” s „Enžijem”, austrijskim OMV-om, „Rojal Dač šelom” i nemačkim firmama „Uniper” i „Vinteršel”.

Inače, u oktobru 2019. predstavnik „Rojal Dač šela”, jedne od najvećih svetskih kompanija, usprotivio se na Kapitol hilu već tada najavljenim sankcijama protiv „Severnog toka 2”. „Protivimo se američkim sankcijama tom projektu”, poručio je Kongresu SAD Sederik Kremers, šef ogranka „Šela” u Rusiji, a preneo je Rojters. „Ukoliko taj predlog zakona, koji je trenutno na razmatranju u Kongresu SAD, bude usvojen, to će pogoditi sve kompanije koje su povezane s tim projektom, uključujući i ’Šel’. Mi stoga s poštovanjem tražimo od članova Kongresa da ne ozakoni te sankcije”, naveo je tom prilikom Kremers.

U međuvremenu, „Šel”, ni pored dve već ozakonjene runde američkih sankcija protiv „Severnog toka 2” i novih pritisaka s one strane Atlantika, ne odustaje od razvijanja dalje saradnje s „Gaspromom”. Naime, početkom ove sedmice „Gasprom” je isporučio prvu turu bezugljeničnog tečnog gasa (LNG) „Šelu” u Velikoj Britaniji. Isporuka „Šelovom” terminalu „Zmaj” u Velsu predstavlja prvu dostavu bezugljeničnog tečnog gasa u Evropi, i to za domaće tržište na Ostrvu.

„Zahvalni smo ’Gaspromu’ za partnerstvo s nama u plasmanu prvog karga bezgljeničnog tečnog gasa (LNG) u Evropi. Dostavili smo već sedam takvih u Aziju i radujemo se da sada možemo da ih ponudimo i potrošačima u Velikoj Britaniji”, izjavio je Stiv Hil, izvršni potpredsednik kompanije „Šel enerdži”, preneo je britanski petro-sajt oilprice.com.