Zablude o vakcinama se često plaćaju životima

Dok najnoviji podaci iz dana u dan govore o povećanju broja obolelih od virusa korona, a ukupan zvanični broj osoba koje su od početka pandemije u Srbiji zaražene kovidom 19 bliži se cifri od pola miliona građana, stručnjaci ističu neophodnost povećanja prijava za vakcinaciju kao jedini put ka iskorenjivanju zaraze. Zato je, kako apeluju stručnjaci s Univerziteta u Beogradu, imunolog dr Emina Milošević, docent na Medicinskom fakultetu, i dr sci. med. Vladan Čokić, naučni savetnik Instituta za medicinska istraživanja, potrebno hitno zaustaviti lažne vesti koje kruže među narodom, a umeju čak da ih šire i nesavesni lekari.

One, kako naglašavaju naši sagovornici, ugrožavaju zdravlje i živote ne samo neposrednih slušalaca, već i osoba oko njih – ostalih članova porodice, dece i nastavnika u školama, penzionera u domovima... „Težina reči se ovde plaća znanim i neznanim životima”, upozorava dr Čokić, koji je rukovodilac nacionalnog projekta kovid 19. I dr Milošević i dr Čokić naglašavaju da se među predrasudama o vakcinaciji protiv kovida 19 u javnosti ističe sedam neistina koje ugrožavaju živote ljudi, pa čitaocima „Politike” iznose naučna saznanja i iskustva o ovoj temi.

1. Doktori podvlače da virus korona nije laboratorijski virus.

Naši sagovornici naglašavaju da su nedavno međunarodni stručnjaci iz Svetske zdravstvene organizacije odbacili teoriju da virus korona potiče iz laboratorije, već mu je poreklo iz slepih miševa, odakle su preko neke posredne životinje prešli na ljude. Znači, virus korona nije biološko oružje, do sada je identifikovano još šest tipova pomenutog virusa za koje se zna da mogu da zaraze ljude, a ispitivanje njihove strukture nije utvrdilo veštačke izmene virusne građe.

2. Nisu opravdane sumnje u vakcine protiv kovida 19 zato što su hitno odobrene, kao ni nedoumice kako je moguće da su tako brzo napravljene kada je do sada trebalo desetak godina da se cepiva stave u promet.

Više je razloga doprinelo ovom vremenskom skraćenju. Brzo je određena struktura novog virusa korona, a tome su prethodila dugogodišnja istraživanja ranijih virusa korona, pa se na osnovu sličnosti u građi odmah znalo šta treba da bude meta imunskog odgovora koji stimulišu vakcine. Uložen je veliki novac za razvoj vakcine, pa naučnici nisu morali da podnose prijave za sredstva za istraživanja, na čije odobrenje se obično čeka više meseci. Pojedine faze kliničkih ispitivanja vakcina su objedinjene. Regulatorna tela su procenjivala efikasnost i bezbednost vakcina kako su proizvođači dostavljali podatke, dok je ranije bilo uobičajeno da se tek po predaji celokupne dokumentacije ona uzme u razmatranje. Niska stopa mutacije SARS kov 2 u odnosu na virus gripa...

3. Nije tačno da vakcine izazivaju sterilitet kod muškaraca i neplodnost kod žena.

Doktor Čokić ističe da zasad nema dokaza koji ukazuju na to da vakcina uzrokuje mušku neplodnost i naglašava da, u stvari, ona samo može doprinositi plodnosti jer sprečava infekciju i povišenu temperaturu koja može uticati na smanjenu proizvodnju spermatozoida. Netačna teorija da vakcina utiče na neplodnost kod žena potiče od pretpostavke da protein sincitin-1, kao važna komponenta placente, ima sličan genetski sastav s delom S proteina virusa korona, što bi moglo dovesti do toga da telo napadne i odbaci protein u ljudskoj placenti misleći da napada virus, čineći žene neplodnim. Dr Čokić tvrdi da to nije tačno jer S protein i sincitin-1 dele male delove istog genetskog koda (samo četiri od 538 aminokiselina), što je nedovoljno da bi se poklapali. Ako bi nizovi od nekoliko preklapajućih aminokiselina bili dovoljni za razvoj autoimunosti, oboleli bismo od autoimunskih bolesti ubrzo po rođenju.

4. Zabluda je da će vakcina imati loš ishod za opšte zdravlje nakon nekoliko godina.

Doktor Milošević naglašava da nikakvi dokazi ne postoje za ovu tvrdnju. Kaže da u pogledu vaganja odluke da li se vakcinisati ili ne svako treba da ima u vidu da će, pre ili kasnije, oboleti od kovida 19 i rizikovati posledice ove infekcije. Kovid 19 neće iščeznuti.

5. Lažna tvrdnja je da su vakcine genetski modifikovani organizmi (GMO).

Genetska modifikacija se, kod „sputnjika” i „Astra Zenekine” vakcine, odnosi na ubacivanje dela virusa korona (S protein) u adenovirus koji ga prenosi do ljudske ćelije gde se razvija imunost na kovid 19. Ovim je omogućeno da se dostavi virus korona do ćelija vakcinisane osobe i jednokratno iskoristi, pri čemu se genetski modifikovani adenovirus ne umnožava u telu čoveka već ima samo ulogu nosača virusa korona. Kod „Fajzerove” i „Sinofarmove” vakcine nema genetske modifikacije.

6. Netačno je da vakcina oštećuje DNK kod ljudi.

Kod „Fajzerove” vakcine ubačena informaciona ribonukleinska kiselina je izuzetno kratkog veka i ne dolazi u kontakt s DNK pacijenta. Kod vakcina „sputnjik” i „Astra Zeneke” adenovirus s delom virusa korona ulazi u jedro ćelije čoveka, ali ne utiče na DNK. „Sinofarmova” vakcina sadrži umrtvljeni ceo virus korona koga imunosistem čoveka odmah prepoznaje, bez kontakta s DNK.

7. Deo stanovništva neopravdano odbija da se prijavi za vakcinaciju pravdajući se oboljenjima koje ima, poput neuroloških, kardioloških, alergijskih, endokrinoloških, hematoloških bolesti i prethodnih tumora.

Doktori Milošević i Čokić naglašavaju da hronične bolesti ne utiču na vakcinaciju, već predstavljaju razlog više za nju jer nose rizik za teži oblik kovida 19. Razlozi za odlaganje vakcinacije zbog hronične bolesti su: akutno pogoršanje hronične bolesti i, ukoliko se primenjuje imunosupresivna terapija, treba da se utvrdi najpodesniji trenutak kako bi vakcina postigla najveću efikasnost. Sve više ekspertskih grupa daje preporuke za vakcinaciju svojih pacijenata jer postoje tačne smernice za vakcinisanje osoba koje imaju neke bolesti. Naši sagovornici apeluju na sve građane da se prijave za vakcinaciju jer kažu da lekari zaduženi za nju upućuju određene kategorije stanovništva na dodatna specijalistička mišljenja kada vide da postoji potreba za tim. Odnosno odlažu vakcinaciju kod osoba koje zahtevaju poboljšanje zdravstvenog stanja pre nje. Često se zbog bojazni od alergijske reakcije stanovništvo ustručava od primanja vakcine, ali to treba prepustiti lekarima prilikom davanja vakcine da procene.