Kako pobeći sa „groblja imperija”

Dvadeset godina otkako je napala Avganistan, Amerika planira da okonča najduži rat u svojoj istoriji. Prema dogovoru koji je postigla administracija bivšeg predsednika Donalda Trampa, Pentagon treba da povuče trupe do 1. maja. A da li će novi šef Bele kuće Džo Bajden i zaista narediti povlačenje? Njegov državni sekretar Entoni Blinken poručio je da bi Vašington mogao da vrati vojsku kući čak i ako vlada u Kabulu ne dogovori mir sa talibanima. Ipak, vašingtonska spoljnopolitička elita pozvala je Bajdena da ostavi vojsku tamo gde je i zato su i dalje sva rešenja još na stolu.

Pentagonu su 2001. bila potrebna samo dva meseca da talibane skloni s vlasti i okupira Avganistan, ali američkoj političkoj eliti ni dve decenije nisu dovoljne da shvati kako da se iskobelja sa tog „groblja imperija”.

JOŠ SAMO 20 GODINA: Bajden je četvrti američki lider koji vodi rat u Avganistanu i treći koji najavljuje kraj vojevanja. Pre njega su to planirali i Barak Obama i Tramp, ali im to nije pošlo za rukom, što zbog složene situacije u Kabulu, što zbog pritiska spoljnopolitičkog establišmenta, koji je zahtevao da trupe ne napuštaju Avganistan. Tako je i s grupom koju je Kongres angažovao da analizira situaciju i koja je prošlog meseca posavetovala Bajdena da ne vraća vojsku kući. Prema ekspertskoj oceni, Pentagon ne sme da „digne sidro” sve dok Avganistan ne postane demokratska zemlja u kojoj se poštuju ljudska, ženska i manjinska prava, dok ne izgradi institucije i ne počne da mirno rešava unutrašnje konflikte, i dok ne dođe do tačke kad Al Kaida tamo više neće imati ni najmanju podršku. Drugim rečima, Amerikanci ne treba da se pokupe i vrate kući sve dok Avganistan otprilike ne postane Norveška.

Vašingtonska spoljnopolitička elita upućuje na to da je avganistanskom društvu potrebno još malo vremena da se promeni, ali ne navode koliko je to vremena. Ako 20 godina nije bilo dovoljno, koliko će biti? Ako Amerika nije uspela da od Avganistana napravi šta je htela kad je tamo imala 50.000 vojnika, kako će to uspeti sad kad je tamo ostavila samo 2.500 vojnika?

SIZIFOV POSAO: Još samo koja godina, još samo koja hiljada vojnika i još samo koja milijarda dolara – to je rešenje koje se prepisuje sve ovo vreme, a koje nije dalo rezultat. Avganistanci i dalje ginu u okršajima pobunjenika i vlade koju podržava Vašington i koja je, i prema američkom priznanju, krajnje korumpirana. Nakon što su američke i NATO snage 20 godina ratovale protiv talibana, oni su i dalje politička snaga s kojom mora da se računa kad se misli bilo šta s Avganistanom. Cilj invazije koju je pokrenuo tadašnji predsednik Džordž Buš Mlađi posle terorističkih napada 11. septembra bilo je brisanje talibana s političke mape, što se ispostavilo kao nemoguća misija. Talibani sad kontrolišu veću teritoriju nego što su je ikad kontrolisali otkako su svrgnuti s vlasti, a prema nekim procenama, možda čak i polovinu Avganistana. Trampova administracija je priznala tu realnost i počela da s njima pregovara, shvatajući da bez obzira na proklamovane ciljeve i želje, s talibanima mora da se sedi za istim stolom. To je naljutilo vlasti u Kabulu, koje su se opirale predlogu bivše vašingtonske administracije da talibani uđu u novu avganistansku vladu.

PRE ILI KASNIJE: Sad i nova ekipa u Zapadnom krilu zahteva da se Avganistanci međusobno dogovore o podeli vlasti, pa je i Blinken u pismu avganistanskim partnerima, koje je u tajnosti dotureno medijima pre nekoliko dana, upozorio Kabul da pronađe zajednički jezik s pobunjenicima ili će Amerika svakako povući trupe do 1. maja.

Blinkenov plan za Avganistan podrazumeva da talibani uđu u novu privremenu vladu dok se ne napiše novi ustav. Amerikanci predviđaju da će očigledno morati da udovolje i talibanskom zahtevu da se Avganistanom upravlja kao pre svega islamskom zemljom, što je protivno američkim ciljevima da od Avganistana naprave demokratsku državu, ali što je još jedna realnost koja se prihvata. Zato zagovornici što bržeg američkog povlačenja ističu da Pentagon tamo više nema šta da traži, jer ne može, kao što nikad i nije mogao, da napravi nešto što Avganistan nije. Kad je reč o talibanskim vezama s Al Kaidom, one su sad daleko slabije nego što su bile ranije, kad su talibani štitili pripadnike terorističke grupe koja je napala Njujork i Vašington. Dok intervencionisti tvrde da je Avganistan i dalje opasan po američku bezbednost, pobornici povlačenja ističu da čak i američki zvanični izveštaji potvrđuju da talibani ne nameravaju da napadaju Ameriku. U tom smislu, ističu kritičari, Amerika više treba da brine o radikalnim islamskim militantima regrutovanim po zemljama s kojima je Vašington u partnerskim odnosima, poput Saudijske Arabije.

I dok čak i Blinken, koji veruje u američki intervencionizam, poručuje da Amerika neće ostati zaglavljena u večitim ratovima, talibanima se ne žuri. Znaju da će Avganistan videti leđa Amerikancima, kao što je i Britancima i Sovjetima.