Како побећи са „гробља империја”

Двадесет година откако је напала Авганистан, Америка планира да оконча најдужи рат у својој историји. Према договору који је постигла администрација бившег председника Доналда Трампа, Пентагон треба да повуче трупе до 1. маја. А да ли ће нови шеф Беле куће Џо Бајден и заиста наредити повлачење? Његов државни секретар Ентони Блинкен поручио је да би Вашингтон могао да врати војску кући чак и ако влада у Кабулу не договори мир са талибанима. Ипак, вашингтонска спољнополитичка елита позвала је Бајдена да остави војску тамо где је и зато су и даље сва решења још на столу.

Пентагону су 2001. била потребна само два месеца да талибане склони с власти и окупира Авганистан, али америчкој политичкој елити ни две деценије нису довољне да схвати како да се искобеља са тог „гробља империја”.

ЈОШ САМО 20 ГОДИНА: Бајден је четврти амерички лидер који води рат у Авганистану и трећи који најављује крај војевања. Пре њега су то планирали и Барак Обама и Трамп, али им то није пошло за руком, што због сложене ситуације у Кабулу, што због притиска спољнополитичког естаблишмента, који је захтевао да трупе не напуштају Авганистан. Тако је и с групом коју је Конгрес ангажовао да анализира ситуацију и која је прошлог месеца посаветовала Бајдена да не враћа војску кући. Према експертској оцени, Пентагон не сме да „дигне сидро” све док Авганистан не постане демократска земља у којој се поштују људска, женска и мањинска права, док не изгради институције и не почне да мирно решава унутрашње конфликте, и док не дође до тачке кад Ал Каида тамо више неће имати ни најмању подршку. Другим речима, Американци не треба да се покупе и врате кући све док Авганистан отприлике не постане Норвешка.

Вашингтонска спољнополитичка елита упућује на то да је авганистанском друштву потребно још мало времена да се промени, али не наводе колико је то времена. Ако 20 година није било довољно, колико ће бити? Ако Америка није успела да од Авганистана направи шта је хтела кад је тамо имала 50.000 војника, како ће то успети сад кад је тамо оставила само 2.500 војника?

СИЗИФОВ ПОСАО: Још само која година, још само која хиљада војника и још само која милијарда долара – то је решење које се преписује све ово време, а које није дало резултат. Авганистанци и даље гину у окршајима побуњеника и владе коју подржава Вашингтон и која је, и према америчком признању, крајње корумпирана. Након што су америчке и НАТО снаге 20 година ратовале против талибана, они су и даље политичка снага с којом мора да се рачуна кад се мисли било шта с Авганистаном. Циљ инвазије коју је покренуо тадашњи председник Џорџ Буш Млађи после терористичких напада 11. септембра било је брисање талибана с политичке мапе, што се испоставило као немогућа мисија. Талибани сад контролишу већу територију него што су је икад контролисали откако су свргнути с власти, а према неким проценама, можда чак и половину Авганистана. Трампова администрација је признала ту реалност и почела да с њима преговара, схватајући да без обзира на прокламоване циљеве и жеље, с талибанима мора да се седи за истим столом. То је наљутило власти у Кабулу, које су се опирале предлогу бивше вашингтонске администрације да талибани уђу у нову авганистанску владу.

ПРЕ ИЛИ КАСНИЈЕ: Сад и нова екипа у Западном крилу захтева да се Авганистанци међусобно договоре о подели власти, па је и Блинкен у писму авганистанским партнерима, које је у тајности дотурено медијима пре неколико дана, упозорио Кабул да пронађе заједнички језик с побуњеницима или ће Америка свакако повући трупе до 1. маја.

Блинкенов план за Авганистан подразумева да талибани уђу у нову привремену владу док се не напише нови устав. Американци предвиђају да ће очигледно морати да удовоље и талибанском захтеву да се Авганистаном управља као пре свега исламском земљом, што је противно америчким циљевима да од Авганистана направе демократску државу, али што је још једна реалност која се прихвата. Зато заговорници што бржег америчког повлачења истичу да Пентагон тамо више нема шта да тражи, јер не може, као што никад и није могао, да направи нешто што Авганистан није. Кад је реч о талибанским везама с Ал Каидом, оне су сад далеко слабије него што су биле раније, кад су талибани штитили припаднике терористичке групе која је напала Њујорк и Вашингтон. Док интервенционисти тврде да је Авганистан и даље опасан по америчку безбедност, поборници повлачења истичу да чак и амерички званични извештаји потврђују да талибани не намеравају да нападају Америку. У том смислу, истичу критичари, Америка више треба да брине о радикалним исламским милитантима регрутованим по земљама с којима је Вашингтон у партнерским односима, попут Саудијске Арабије.

И док чак и Блинкен, који верује у амерички интервенционизам, поручује да Америка неће остати заглављена у вечитим ратовима, талибанима се не жури. Знају да ће Авганистан видети леђа Американцима, као што је и Британцима и Совјетима.