Antisemitizam ili zadovoljenje pravde

Naviknut tokom više od pola veka na nedodirljivost u Savetu bezbednosti i drugim međunarodnim organizacijama koje su nameravale da ispitaju odnos prema Palestincima, Izrael je prvi put suočen s mogućnošću da pripadnici njegovih oružanih snaga odgovaraju za pogibije i razaranja suprotna međunarodnim konvencijama.

Međunarodni krivični sud (MKS) pokreće formalnu istragu u vezi s mogućim ratnim zločinima počinjenim od Izraela i palestinskog Hamasa tokom rata u pojasu Gaze leta 2014, operacijama izraelske armije tokom masovnih demonstracija duž granice s pojasom marta 2018. i mogućim zločinima tokom godina jevrejskog naseljavanja Zapadne obale i istočnog Jerusalima

„Odluka da se otvori istraga doneta je posle bolnih preliminarnih ispitivanja mog ureda koji su trajali blizu pet godina”, saopštila je glavna tužiteljka Fatou Bensuda iz Gambije.

Palestinci veruju da će 123 članice suda osnovanog 2002. obezbediti da pravda bude zadovoljena i nadaju se pokretanju istrage do kraja marta. Palestinske grupe za ljudska prava prikupljaju dokumentaciju za Hag. „Ovo je dugo čekani korak koji služi neumornom palestinskom traganju za pravdom”, saopšteno je sedištu palestinske vlasti u Ramali.

Iako MKS ne presuđuje državama, već samo pojedincima, desničarske vlasti u Izraelu kažu da je odluka „čin moralnog i pravnog bankrota”. Premijer Benjamin Netanijahu je najavljeni početak istrage nazvao „esencijom antisemitizma i vrhuncem hipokrizije”.

„To je odluka koja šteti međunarodnom pravu i udaljava od mogućeg napredovanja izraelsko-palestinskih pregovora”, izjavio je Gabi Aškenazi, šef diplomatije zemlje koja se decenijama optužuje da okupacijom palestinske zemlje krši međunarodno pravo na koje se sada poziva

Odluka je uskomešala i svet izraelske politike. Premijerovi kritičari postavljaju pitanje: koliko je Izrael doprineo pokretanju procesa pred MKS time što je kočio mogući napredak mirovnog dijaloga i što je decenijama gradnjom ilegalnih naselja nastavljao jevrejsku kolonizaciju okupirane palestinske zemlje?

Lider levičarske stranke Merec, Nican Horovic izjavio je da su „Netanijahu, desnica i naseljenici odvukli Izrael u Hag” Liberalni izraelski „Haarec” u redakcijskom uvodniku poručuje: „Zemlja koja smatra da nije kriva nema potrebe da strahuje od istrage”.

Gradeći front protiv suda koji „demonizuje” Izrael i „fabrikuje slučaj”, izraelske vlasti pripremaju predlog zakona po kojem će svaka saradnja s MKS biti kažnjiva s pet godina zatvora, a izručivanje izraelskih državljana će biti zabranjeno. Predlaže se da imovina koju MKS ima u Izraelu bude proglašena za „imovinu u vlasništvu terorističke organizacije”

Izraelske levičarske organizacije koje smatraju da je proces pred MKS opravdan već su na meti napada i pripisuje im se da su profitirale od fondova stranih, najčešće evropskih vlada, ali i od fondacije Džordža Sorosa. Jedna od njih je i B’Tselem, grupa koja je saopštila da je Izrael kriv za „aparthejd”, što je uključeno kao pravni argument za pokretanje istrage protiv izraelske armije

SAD, koje, kao ni Izrael, nisu članice Krivičnog suda, nastavljaju kao i do sada da štite svog bliskoistočnog saveznika, pa je, uprkos uveravanjima da će poštovati međunarodno pravo i distancirati se od politike Donalda Trampa, i administracija Džoa Bajdena poručila da je „odlučno protiv” istrage.

Netanijahu je od Bajdena zatražio da zadrži sankcije koje je Tramp zaveo glavnoj tužiteljki Bensuda i drugim visokim zvaničnicima Tužilaštva kada su najavili istragu postupaka američkih trupa u Avganistanu.

„Nastavićemo da podržavamo naše čvrsto posvećenje Izraelu i njegovoj bezbednosti, uključujući protivljenje akcijama koje nepravično ciljaju Izrael”, saopštio je Stejt department.

Sem Amerike, Izrael je, zasad, dobio podršku Australije, Austrije, Brazila, Kanade, Mađarske, Nemačke, Republike Češke i Ugande, država koje tvrde da MKS nema jurisdikciju nad zločinima pošto Palestina nije država Evropska unija podržala je otvaranje istrage i potvrdila da sud ima jurisdikcije nad okupiranim palestinskim teritorijama.

„MKS je nezavisna i nepristrasna sudska institucija koja ne sledi političke ciljeve”, saopštio je predstavnik za štampu EU, jasno distancirajući uniju od SAD i Izraela, ali i pojedinih članica unije.

Palestinci su prvi kontakt s MKS učinili januara 2009, odmah posle snažnog izraelskog udara na pojas Gaze, ali tužitelji su posle trogodišnjeg razmatranja zaključili da prema Rimskom statutu (izvoru autoriteta MKS) sudska jurisdikcija važi samo za države.

Onda su UN 2012. teritorije koje je Izrael okupirao u ratu 1967. priznale pod imenom države Palestine, kojoj je dodeljen status posmatrača bez punopravnog članstva. Palestinski predsednik Mahmud Abas je posle dve godine potpisao Rimski statut – neposredno posle novog rata koji je izazvao brutalna razaranja Gaze i odneo stotine civilnih žrtava.

Netanijahu je godinama strahovao da će Palestinci pokrenuti istragu i upozoravao da se „novi-stari antisemitizam proširio po nekim krugovima na Zapadu, a takođe je uobičajen u institucijama UN”. Kad je MKS 5. februara odlučio da ima jurisdikcije, a 3. marta otvorio zvaničnu istragu, ostvarile su se sve njegove najcrnje slutnje.

„Bio sam uveren da će (tužiteljka) Bensuda morati da se odupre snažnim pritiscima da odbaci naš zahtev, i bio sam u pravu”, kaže Šavan Džabarin, direktor palestinske grupe za ljudska prava Al Hak. „Uveren sam da će na kraju za Izraelcima osumnjičenim za ratne zločine biti izdate poternice i pozivi. Kada? Ne znam. Ali to će se dogoditi. Ne tražimo osvetu, već dokaz da je pravda ostvarljiva.”

Tužiteljki Bensuda u junu ističe mandat i zameniće je britanski advokat ljudskih prava Karim Kan, od koga međunarodna zajednica očekuje da nastavi istragu, a Izrael ga opisuje kao svog „favorita”.