Mogu da pišem, ali ne mogu da promovišem

U Srbiji su na snazi nove epidemiološke mere. Mnoge aktivnosti su opet zaustavljene, a samim tim i kulturni život. I umetnici i njihovi poštovaoci pokušavaju da ostanu strpljivi dok se situacija ne smiri i pronađu način da za to vreme reorganizuju svoje planove koji su možda sprečeni, odnosno na drugačiji način, bezbednijom varijantom, upotpune vreme...

Umetnik Filip Grujić, dramaturg i nagrađivani pisac, govori za naš list kako trenutna situacija utiče na njegovu karijeru i raspoloženje.

‒ Mogu da pišem, ali ne mogu da promovišem. Tu dolazim do problema. Voleo bih da faza pisanja prestane da bude samotnjačka i da postane društvena, bar da mogu da promovišem u raznim gradovima, a to mi je sad onemogućeno. To je nešto što čekam da se dogodi ‒ da taj rad pretvorim u nešto što može da bude i druženje ‒ kaže Grujić.

Trenutne epidemiološke mere nisu prekinule njegove planove, ali su odložile igranje predstava koje su rađene prema njegovim tekstovima. Za mesec dana odložena je pozorišna adaptacija njegovog romana u Novom Sadu. Ipak, u toku pandemije proces nastajanja predstava „Pred svitanje” (Atelje 212) i „Velika depresija” bio je prekodan, što je ostavilo izvestan pečat na ovog autora.

Pitali smo ga šta preporučuje ljudima kako da upotpune svoje vreme dok se ne vrate kulturna dešavanja ‒ da li da pročitaju knjigu, pogledaju film, seriju ili snimak predstave...

‒ Preporučujem da ne gledaju nijedan snimak predstave. To je totalno gubljenje vremena, jer predstave nisu za to pravljene. Što se tiče čitanja i gledanja... Mislim da je zapravo ovo zatvaranje gore od onog ranije. Onda smo bar mislili da znamo da će trajati mesec i po i da će da bude sve dobro. U tom periodu smo svi imali volju i da čitamo i da gledamo filmove. A sada... čista je depresija ovo što se događa i ja bukvalno paničim, i to više nego prošle godine. Sve jako dugo traje i ako treba da preporučim nešto za čitanje, onda bi to bila knjiga Roberta Bolanja koja ima 750 stranica i nadam se da će da traje do kraja epidemije ‒ navodi i dodaje da isto važi i za filmove i serije ‒ neka se ljudi odlučuju za ono što ima najveću minutažu, odnosno broj epizoda, na primer serija „Suits”.

‒ Da traje beskonačno dugo i da ljude održi bar deset odsto živim ‒ kaže Filip.

Lična panika koju pominje nije se pretočila u njegov rad.

‒ Nisam pisao. Kad bih pisao bilo šta što se tiče svega ovoga, bilo bi to nekoliko nepovezanih reči koje bi odražavale neki bes i nemoć. A ja ne volim da pišem pod akcentom, jer bi to bilo kao neko svećenje bivšeg dečka devojci. Tako da je najbolje da sačekam da prođe sve, da bih mogao da shvatim šta se zaista dogodilo. Dok sam u ovome, bio bi to samo niz beskonačno nebuloznih reči ‒ objašnjava Grujić.