Nedelja, 05.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
BISERI PRIRODE

Kalemegdanski rt

U odluci o proglašenju Spomenika prirode naglašava se da se prostor od 14 hektara i sedam ari stavlja pod režim zaštite drugog i trećeg stepena
(Фотографије: Милан Јанковић)

Jedinstvena prirodna retkost geološkog karaktera na tlu Srbije – profil morskog spruda iz najstarijeg stadijuma u istoriji nekadašnjeg Panonskog mora, južno od ušća Save u Dunav, između Gornjeg i Donjeg grada Beogradske tvrđave na Kalemegdanu, od ove godine je Spomenik prirode „Kalemegdanski rt”.

Prvo rešenje o zaštiti datira iz 1968. godine. Tadašnji naziv prirodnog dobra: „Morski neogeni sprud-profil ispod spomenika Pobedniku na Kalemegdanu” i „Geološko-geografski slojevi na lokalitetu na Kalemegdanu, kod spomenika Pobednik” promenjen je u „Kalemegdanski rt”. Istini za volju, ovo prirodno dobro prvi put, ali posredno, zaštićeno je još 1946. godine u okviru zaštite Beogradske tvrđave kao kulturnog dobra.

Morski neogeni sprud-profil ispod spomenika Pobedniku na Kalemegdanu (Foto Zavoda za zaštitu prirode Srbije)

Odluku o proglašenju Spomenika prirode „Kalemegdanski rt” u Beogradu Vlada je donela u februaru na osnovu izvornosti, reprezentativnosti, raznolikosti, celovitosti, pejzažne atraktivnosti i očuvanosti predstavljene u Studiji Zavoda za zaštitu prirode Srbije koja je predata još 2017. godine.

U odluci se objašnjava da se prostor od 14 hektara i sedam ari stavlja pod režim zaštite drugog i trećeg stepena, u cilju „očuvanja sedimenata miocenske starosti, odnosno njegovog dela badenskog kata koji predstavlja prirodnu retkost, jedinstven ostatak mediteranskog stadijuma – jedinstvenog u istoriji panonskog mora”.

Drugi stepen zaštite utvrđen je za tri hektara i 42 ara, što obuhvata padinu između Donjeg i Gornjeg grada i pripadajuće objekte spomenika kulture, kao što su Vidin kapija, Jakšićeva kula, Istočna kapija, Mala barutana u Donjem gradu, ostaci severoistočnog bedema Donjeg grada, kao i Amam, sagrađen u 18 veku, u kome se danas nalazi Planetarijum astronomskog društva „Ruđer Bošković”.

Donji Kalemegdan 

Zatim, ostaci Mitropolijskog dvora otkriveni prilikom traganja za pravoslavnim hramom koji je bio posvećen Uspenju Bogorodice kada je pronađen deo mermernog nadvratnika mitropolijske crkve sa ktitorskim natpisom despota Stefana Lazarevića. Sem natpisa nije pronađen nikakav drugi ostatak crkve koja je uništena početkom treće decenije 18. veka. Prostrana srednjovekovna građevina – palata, u blizini crkve, iz despotovog vremena, uništena je u požaru prilikom turskog zaposedanja grada 1521. godine.

Uklopljena u severoistočni bedem Donjeg grada je Kapija Karla VI, usamljeni spomen na barokni Beograd izgrađen za vreme kratkotrajne austrijske vladavine 1736. godine u čast cara Karla VI, „slavnog osvajača Beograda”.

Ukopan u steni zapadnog podgrađa je Veliki barutni magacin nastao u vreme velike austrijske rekonstrukcije Beogradske tvrđave. Gradnja je trajala od 1718. do 1720. godine, sa ciljem da se što pre napravi bezbedno sklonište za barut, mesto zaštićeno od neprijateljske artiljerije. Oko ove građevine, sredinom 18. veka izgrađen je izuzetno jak zaštitni bedem.

Kapija Karla VI

Na zaštićenom prostoru zabranjeno je uništavanje postojećih prirodnih izdanaka, odnosno fosilnih materijala, vegetacije, zasecanja padine kao i odvijanje manifestacija kojima bi se izdanci sedimenata mogli ugroziti.

Na ostalom delu teritorije Spomenika prirode, na kome je ustanovljen treći režim zaštite, nije dozvoljena izgradnja objekata turističkog smeštaja i ugostiteljstva, energetskih objekata, kao ni sadnja koja bi visinom mogla umanjiti vidnu površinu i modeliranje terena.

Da ne bude zabune, taj deo ne obuhvata područje na kom je bila planirana izgradnja gondole. Ostaje nada da će proglašenje Kalemegdanskog rta predstavljati dodatni motiv da Beogradska tvrđava ostane sačuvana.

Spomenik prirode „Kalemegdanski rt” poveren je na upravljanje Javnom preduzeću „Beogradska tvrđava”.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Питања
Требало би неки геолог да објасни о вези овог спруда са Панонског мора и рецимо зашто су његови слојеви на Калемегдану нагнути. Ништа не знам ни о степенима заштите и што се ово природно добро старо милионима година везује за много, много млађе историјске објекте?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.