Herojska odbrana od NATO agresije

Niš – Sećajući se svih događaja s kraja 20. veka i zbivanja u ratno proleće 1999, general pukovnik u penziji Vladimir Lazarević za „Politiku” kaže da je i sada mnogim visokim vojnim starešinama u razvijenim zemljama Evrope i sveta nejasno kako su se jugoslovenske snage bezbednosti, vojska i policija, ali i narod Srbije i Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) pre 22 godine odbranili od najjače vojne sile, od NATO-a.

U vreme agresije na Jugoslaviju i Srbiju najpre načelnik štaba Prištinskog korpusa, a potom i komandant korpusa, posle postavljenja general-pukovnika Nebojše Pavkovića na čelo Treće armije, Vladimir Lazarević ističe da američki i generali evropskih zemalja članica NATO-a, koji su bili na čelu svojih vojnih jedinica, ali i oni koji su sedeli u komandnim centrima, verovatno nikada neće shvatiti šta to srpski vojnik ima u srcu i grudima.

​Vrhunski osposobljeni, obučeni u vrhunskoj taktici za koju naši neprijatelji nemaju odgovor, mi smo svi stali u odbranu naše zemlje i našeg naroda, zbog nepravde za koju smo znali da nam se sprema, zbog patriotizma koji nosimo u sebi, zbog ljubavi prema ovoj državi i srpskom narodu, kaže general Lazarević. 

– I uspeli smo da odbranimo Kosovo od NATO agresije. A to kako smo u tome uspeli uvek ćemo za one koji su više od dve decenije još u dilemi, a koji su nasrnuli na nas, koji su nas napali i izvršili neshvatljiv zločin, imati samo jedan odgovor koji i ne krijemo – neviđen heroizam svih pripadnika Prištinskog korpusa jer je svaki pripadnik naših snaga bezbednosti u proleće poslednje godine prošlog veka odbranio je Kosovo. To junaštvo pamtiće se, iako godine neminovno prolaze, večno – rekao nam je Vladimir Lazarević.

Legendarni general, ali i svi ostali iz vojnog i policijskog starešinskog kadra, koji je bio na čelu naših snaga bezbednosti na Kosovu i Metohiji u periodu pre agresije, ali i na početku bombardovanja 24. marta, pa sve do 10. juna 1999. godine i potpisivanja Kumanovskog sporazuma, bili su unapred dobro pripremljeni za odbranu zemlje.

– Kosovo je u pravom smislu reči bilo poprište glavnih ratnih događanja tokom 78 dana agresije NATO-a na našu zemlju, ali i nekoliko godina pre toga. I zbog cilja alijanse, koji je, a to se znalo, bio osvajanje i odvajanje Kosmeta od Srbije, ali i zbog neprestanih pokušaja pripadnika takozvane OVK, odnosno šiptarskih terorističkih paravojnih formacija da na prostore naše pokrajine iz Albanije ubace što veću količinu oružja, municije, eksplozivnih sredstava i, svakako vojne opreme, mi smo u nekoj vrsti ratnog stanja bili mnogo pre agresije. Teroristi su vojna sredstva i opremu za svoje mračne ciljeve i naoružavanje pomenutih paravojnih formacija prebacivali na teritoriju Kosova i Metohije na svaki mogući način i u skoro nemogućim uslovima, koristeći planinske staze kroz pravu divljinu, ili na nekom od graničnih odseka. Jasno je zbog svega toga da je Prištinski korpus bezmalo dve godine pre početka agresije bio u ratu.

Ja lično uopšte nemam dilemu da je ceo scenario cepanja Srbije i otimačine Kosova i Metohije pripreman godinama pre agresije, koja je po mom mišljenju bila samo jedna završnica realizacije mračnog plana svetskih centara moći. Iako se stalno govorilo da je napad na našu zemlju bio samo zbog obezbeđenja mirnog života stanovnika na Kosmetu, kao dan je bilo jasno i tada, a i sada je, da je prostor naše pokrajine tim centrima moći bio potreban za nešto drugo. Kao što se znalo, a nagoveštaji su bili više nego poznati, da je 1998. godina bila određena kao poslednji rok u kojem će se odlučiti o našoj sudbini. Te godine, još krajem leta i početkom jeseni, izdata je naredba za napad na Jugoslaviju, ali je usledio kratak zastoj u realizaciji plana, jer je došlo do sporazuma Milošević–Holbruk. Ipak, posle samo nekoliko meseci ostvarena je paklena zamisao neprijatelja naše zemlje – objašnjava general Lazarević.  

Zašto je Kosovo toliko bilo značajno Americi i saveznicima?

– Sredinom poslednje decenije prošlog veka, mislim da je to bilo 1994. godine, pročitao sam određena predviđanja američkih vojnih stratega i eksperata koji su nagoveštavali ratni sukob na tlu Evrope. Još tada je, znači godinama pre agresije, bilo predviđanja mogućeg ratnog sukoba. A kada je u pojedinim američkim stručnim analizama nešto preciznije bilo reči o lokaciji mogućeg sukoba na evropskom tlu i kada je pomenut „Srpski Kuvajt” nije bilo dileme da se misli na Kosovo i Metohiju, kao nepresušni izvor prirodnih bogatstava – ističe general Lazarević.

Na 22. godišnjicu agresije NATO-a na našu zemlju general pukovnik Vladimir Lazarević govorio je i o tome da su za 78 dana divovske borbe da se odbrani teritorija Kosova i Metohije sačuvani borbeni potencijal i moral pripadnika Treće armije i Prištinskog korpusa, što je i doprinelo uspešnoj odbrani i očuvanju bezbednosti za stanovništvo.

– Uvek smo imali na umu da se moraju sačuvati pripadnici naše vojske i policije, kao i tehnička sredstva od masovnog uništenja, da se po svaku cenu moraju odbraniti granice i obezbediti državni integritet naše zemlje, ali i da se sačuvaju ljudski životi i spreči progon srpskog stanovništva i nealbanskog življa, a da se istovremeno obezbede i uslovi da državni organi Jugoslavije i Srbije funkcionišu i na Kosovu i Metohiji, kao sastavnom delu svoje teritorije. Od tih principa, od tih zadataka nije se odustalo nijednog trenutka sve do Kumanovskog sporazuma 10. juna 1999. godine – rekao je za „Politiku” general-pukovnik Vladimir Lazarević, koji je proveo više od deset godina u zatvoru Međunarodnog suda u Sheveningenu, pošto je bio osuđen u Haškom tribunalu za komandnu odgovornost tokom odbrane Kosova i Metohije.