Zašto bi „Tenis” prodao industriju mesa

Pad otkupne cene svinjetine u Evropskoj uniji, problemi u fabrikama zbog velikog broja zaraženih radnika koronom u 2020. ali i prekid izvoza mesa iz Nemačke u Kinu mogli bi da budu razlozi zbog kojih je nemački kralj kobasica Klemens Tenis odlučio da navodno izađe iz ovog posla.

Kako je nedavno objavio Blumberg, nemački tržišni lider u proizvodnji mesa, koji je svojevremeno imao nameru da posluje i u Srbiji, odlučio je da proda porodični biznis. Anonimni izvori tvrde da je kompanija procenjena na vrednost oko četiri milijarde evra, prenosi portal „Džast fud”.

„Tenis”, bi navodno trebalo da započne razgovore o kupoprodaji u narednih nekoliko nedelja. Kao potencijalni ponuđači navodi se nekoliko giganata u mesnoj industriji – američka mesna kompanija „Tison fuds”, brazilska JBS i kineska „VH grup ltd”.

Iako poznavaoci prilika na tržištu tvrde da je ovo već gotova stvar ni „Tenis” kao ni sve nabrojane kompanije nisu potvrdile ove informacije.

Pretpostavka je da je „korona skandal” u leto prošle godine uzdrmao poslovanje ovog proizvođača. I sam Klemens Tenis priznao je da postoji „egzistencijalna kriza u kompaniji”, kada je od 7.000 radnika u fabrici na zapadu Nemačke više od 1.500 imalo pozitivan test na kovid 19. Nemačke vlasti naložile su zatvaranje pogona, a ta vest imala je negativan odjek u javnosti.

Izvesnije je ipak da bi poljuljani profiti u celoj industriji svinjskog mesa u EU bili verovatniji razlog za prodaju kompanije.

U godini zdravstvene krize otkupne cene svinjskog mesa pale su za 36 odsto, a Nemačka je zbog pojave svinjske kuge obustavila izvoz mesa u Kinu.

Ni prognoze Evropska komisija za ovu godinu nisu obećavajuće jer se očekuje da će biti samo jedan odsto niža proizvodnja svinjetine. Cene bi tako i dalje mogle da ostanu niske zbog prezasićenog tržišta, a nema ni nagoveštaja da bi spoljna trgovina mogla da se ubrza.

Čedomir Keco, agrarni analitičar kaže za „Politiku” da se klanična industrija u EU ljulja, jer pojedine kompanije gube tržište. Mnoge zemlje imaju dovoljno mesa sa svojih farmi, a tome se približava i Ruska Federacija. Ako bi se smanjio izvoz u Kinu nekim novim sankcijama, stočne farme u EU ostale bi bez posla.

– U takvim okolnostima može da se očekuje da neki izađu iz biznisa dok se situacija ne pogorša. Za farmere će biti korisno ako klanice u Nemačkoj kupe Kinezi, jer će u tim okolnostima imati poznatog kupca i velike potrebe za tovom – smatra Keco.

Prema njegovim rečima, klaničari iz Brazila i Argentine nisu favoriti za evropsko tržište, jer u osnovi računaju na dovoz sirovine preko mora. Ruska Federacija će sve manje uvoziti svinjsko i juneće mesa, jer ima stotine svojih novih farmi, a Kina će nastojati da u EU ima svoju klaničnu industriju.

– Kod nas Kinezi još opipavaju teren. Kupili su jednu malu klanicu u Šapcu, a najavljene su još dve investicije. Bilo bi korisno da je „Tenis” došao u Srbiju i da je razvio kooperantske odnose sa našim farmerima – navodi naš sagovornik i dodaje da prema saznanjima iz ove kompanije, njima nisu odgovarali uslovi po kojima je trebalo da započnu posao u našoj zemlji. Odnosno, da pre investicije u farme, razviju ratarsku proizvodnju.

Kako naglašava nisu videli ni budućnost za izvoz svinjskog mesa u Rusku Federaciju.

– Ali sve je moguće, čak i da „Tenis”, kada proda svoju industriju kupi kod nas jednu veliku klanicu i da aktivira svoje namere oko korišćenja oranica – smatra Keco.

Kako je nedavno objavio Bi-Bi-Si nećak Klemensa Tenisa vlasnik je 50 odsto preduzeća, dok druga polovina kompanije pripada njemu. Britanski javni servis navodi i da se pravni spor oko vlasništva u porodičnom biznisu vodio godinama i da je razrešen tek 2017. Naglašavaju da je prošle godine, zbog krize sa koronom i privremenog zatvaranja fabrike, takođe bilo razmirica među rođacima, tako da bi i nerazjašnjeni odnosi mogli da budu povod za prodaju biznisa.

Pre korone promet bio 7,3 milijarde evra

„Tenis” je osnovan 1971. godine a danas je jedan od najvećih evropskih proizvođača mesa. Zapošljava oko 16.500 radnika u Nemačkoj i Danskoj, a 50 odsto mesa izvozi. U 2019. imao je promet od 7,3 milijarde evra.