Džafrijev poklon deci sveta

Specijalno za Politiku
Dubai ‒ Njegove slike su u kućama, vilama i penthausima članova kraljevskih porodica, tajkuna, političara i poznatih ličnosti svetskog džet seta. Od Baraka Obame, princa Alberta od Monaka, Bil Gejtsa, Džordža Klunija, Leonarda Dikaprija, Madone i mnogih drugih.

I dok njegovo ime nije naročito primećeno, kažu, u muzejima, na bijenalima i sajmovima, Britanac Sača Džafri je i te kako tražen u visokom društvu.

Ko je zapravo taj intrigantni i svakako zanimljiv 44-godišnji umetnik čija je slika „Putovanje čovečanstva” pre neki dan, na gala aukciji u balskoj dvorani hotela „Atlantis”, na Palmi u Dubaiju, prodata za fantastičnih 62 miliona dolara.

Sav prihod od prodate slike podeljene na 70 delova, a koju je u celosti kupio Andre Abdu, francuski biznismen koji se bavi prodajom kriptovaluta i živi u Dubaiju, otići će u humanitarne svrhe.

Džafri, koji je od početka govorio da priželjkuje da bar dobije oko 30 miliona dolara, van sebe od iznenađenja, ponovio je da će toliki novac biti značajna pomoć za najsiromašniju decu u mnogim zemljama poput Brazila, Indije, Indonezije ili recimo Južne Afrike.

Donacija će, ovoga puta, biti podjednako podeljena među četiri organizacije koje se bave i humanitarnim radom: Dubai Kers, Unicef, Unesko i Global gift fondacija čiji su osnivači Marija Bravo i Eva Longorija, a Sača Džafri jedan od njihovih ambasadora.

Harizmatični Britanac, koji živi i radi u Dubaiju, nema agenta niti dilera za svoje slike. Ali ima želju, govorio je, da kao umetnik potraje bar još dvadeset godina da bude kao Vasili Kandinski svog vremena i da ga se sećaju za narednih 500 godina.

Prekretnica u njegovoj karijeri, priča se, dogodila se onog trenutka kada je imao retrospektivnu izložbu (2006 godine) „Džafrijevi susreti sa Endijem Vorholom”. Tada je preko noći vinut u orbitu.

Da li je pre toga, ili nešto kasnije, nekom prilikom izjavio da je svet umetnosti postao fenomenalna mašina za pravljenje novca, koja melje od uspona do padova ali koja lako može da uništi nečiju umetničku prirodu i karijeru, niko sa sigurnošću ne može da tvrdi. Tek pamte se njegove reči da ima razne ambicije kao slikar i one sve moraju da mu se ispune, inače neće osećati da živi pun život. Važnije je, reći će, biti pronicljiv nego komercijalan, a novac služi samo da bi kupio vreme.

 Njegovo ogromno platno „Putovanje čovečanstva” od 1.600 kvadratnih metara ili kao dva fudbalska terena, još u septembru mesecu upisano je u Ginisovu knjigu rekorda kao najveće svih vremena. Radio ga je, penjući se i spuštajući niz merdevine, više od sedam meseci, koristeći 1.065 četki i 6.300 litara raznih boja.

Ideju za najnovije svoje delo dobio je tako što je na brojne adrese dece širom 140 zemalja poslao molbu da mu kroz svoje crteže izraze kako se osećaju u vreme ove pandemije kovida 19.

Satima je stajao ispred praznog platna i kada je sebe doveo u stanje meditacije ( kako inače počinje da slika) navalio je da radi. Priznaće, i ovoga puta, između 24 do 30 sati bez prestanka a da ništa nije jeo ili pio. Bio je to zaista iscrpljujući posao.

„Kao umetniku potrebna je ispiracija kroz misao, u suprotnom blokiraćeš se”, kazaće uz osmeh otkrivajući pritomda je svoj put našao u milosrđu.

Kada govori o deci, kao najvećem bogatstvu, Sača Džafri smatra da je za njih najvažnije da se osećaju sigurno, voljeno i neustrašivo, hrabro. Nažalost, 90 odsto dece u svetu lišeni su toga, tvrdi on, govoreći o svom iskustvu tokom petogodišnjeg obilaska 140 izbegličkih kampova na raznim mestima.

Uz epitete saradnika da je inspirativan, neverovatan i poseban, rođeni Londonac, u svojoj biografiji ima zabeleženo da je dva puta bio proglašen za Svetskog umetnika godine i jedno  za Humanistu godine. Pohađao je Itn koledž ( gde i princ Vilijam), a diplomirao i magistrirao na odseku Lepe umetnosti u Oksfordu.

Ponosan je na dedu koji je bio blizak sa Mahatmom Gandijem, indijskim advokatom, a naročito na oca koji je bio prvi muslimanski ambasador u Vatikanu da bi završio karijeru u Londonu, gde se on rodio i odrastao.