Unapređenje izbornih uslova je neminovno

Jeste zabrinjavajuće što druga runda međustranačkog dijaloga još ne počinje, ali ako evroparlamentarci imaju zabranu kretanja van EU pa ne mogu da posete Srbiju, ne postoji zabrana kretanja sa ove naše strane ka poboljšanju izbornih uslova. Ništa ne sprečava one koji vode dijalog u Srbiji da ispune preporuke OEBS/ODIHR-a i da konačno imamo dobre izborne uslove, kaže pravnik Milan Antonijević, govoreći o očekivanjima od nastavka međustranačkog dijaloga uz posredovanje tima Evropskog parlamenta.

„Kada govorimo o onome što treba sprovoditi, a što su bili zahtevi ODIHR-a, organizacija civilnog društva i EP, pre svega govorimo o obavezama Narodne skupštine, administracije, znači vlasti. Nekako ne bih voleo da previše pažnje posvećujemo onome što je sporedno – da li je u ovom trenutku opozicija konsolidovana ili nije, njima se ne daje ni da udahnu”, naglašava on u razgovoru za „Politiku”. Antonijević je krajem jula 2019, kao izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo (koju je napustio pre mesec dana), u saradnji sa Fakultetom političkih nauka organizovao prvi susret predstavnika vlasti, opozicije i civilnog društva na temu izbornih uslova.

Sada od Vladimira Bilčika čujemo da se fizički dijalog očekuje tek na leto ili početkom jeseni, kada se predviđa i popuštanje epidemioloških mera i otvara mogućnost dolaska evroposlanika?

To samo potvrđuje da je sve na vlastima u Srbiji, da sprovedu svaku preporuku, uz moj komentar da to nije potrošačka korpa u koju stavljate ono što vam u tom trenutku treba, već jasni zahtevi. Imamo i oštar izveštaj EP, usvojen pre tri dana, tako da možemo da se vratimo rečenici koja nam stoji u desnom uglu ekrana na RTS-u već godinu dana „Budimo odgovorni”. Samo bih je izmenio u „Budite odgovorni”.

U nedavnom tvitu ste šaljivo poručili da razmišljate o pisanju teksta ili knjige pod nazivom „Mit o dijalogu”. Šta je ovde mit?

Kada sumiramo koliko je energije i znanja uloženo, od priprema u maju i junu do organizacije niza sastanaka te 2019, ispostavilo se da je bilo suviše malo konkretnih efekata. Izgubili smo dosta vremena. I sada se situacija ponavlja, dijalog još ne počinje, a izbori će uskoro.

Je li sada nešto drugačije ili se može reći – ista meta, isto odstojanje?

Tim početkom dijaloga smo „očistili” deo tehničkih pitanja tako da se sada neće vraćati na to, ide se dalje u suštinska pitanja. Nažalost, neka od dostignuća kao što su nužne promene u REM-u – sada više nemamo. Podsetiću, kada smo ušli u dijalog na FPN-u imali smo tri upražnjena mesta od ukupno devet u Savetu REM-u. Na dijalogu smo dogovorili zamenu pet članova. Dva člana su od medija, od nas, od mene, saznali da podnose ostavke, što dovoljno govori koliko su bili (ne)zavisni. Postojala je mogućnost da se ta promena nakon dijaloga vidi i da to bude ona prva grudva koja se zakotrlja i promeni medijsku sliku, otvori vrata elektronskih medija za drugačija mišljenja, što, nažalost, u ovom trenutku ne vidimo. Čim se reflektor ugasio, to jest pažnja nas koji smo učestvovali u tom dijalogu, kasnije i EP, popustila, sve se nekako vratilo na staro. Izgubili smo jednu šansu. Ali ima i drugih pitanja zbog kojih smo započeli taj dijalog. Jer, bilo je nekih stvari koje su neodržive, o kojima se nije govorilo, koje su gurane pod tepih, a taj tepih nije bio dovoljno veliki, naročito u ovom periodu kada je Srbija pod lupom EU, da bi tamo moglo sve da se sakrije.

Da li je atmosfera u društvu bitno drugačija od one iz 2019. godine, s obzirom na sve ono što vidimo u medijima u poslednje vreme, a još u uslovima pandemije?

Atmosfera je sigurno drugačija. Tada smo imali ulične proteste, situaciju koja je bilo sve samo ne konstruktivna, a danas imamo kovid 19, koji nas je sve potpunio izbacio iz koloseka. Žao mi je što i pored toga u medijima i dalje imamo bespoštedne napade na drugačije mišljenje, na politički manjinsko mišljenje, što nije primereno ni vremenu pre pandemije, a kamoli Srbiji tokom pandemije.

I vas napadaju, neke pristalice opozicije čak i zbog toga što ste uopšte inicirali dijalog 2019. godine?

Svaki pokret koji je išao ka konstruktivnom rešenju očigledno je bio opstruisan od samog početka. Jedno su ti napadi kojima sam bio izložen i u Narodnoj skupštini. Već na samom početku se preispitivalo kako i zašto neko iz civilnog društva započinje dijalog i zašto se on na taj način odvija, ali bilo je i drugih napada. Skupština je nažalost postala poligon na kojem se zadaju teme za tabloide. Sve što je bilo očigledno konstruktivno i pozitivno bilo je napadano sa različitih strana, iz različitih razloga. Svako je imao svoj arsenal napada i na taj dijalog i na neke druge koji su neophodni u našem društvu. Pogledajte kako prolazi i predsednik SANU Vladimir Kostić koji govori o potrebi dijaloga o suštinskim pitanjima za Srbiju. Nadu za dijalog bude i umereni stavovi koji stižu od novoizabranog patrijarha Porfirija po brojnim pitanjima, pa i onim koji se tiču ljudskih prava.

U civilnom sektoru ste dve decenije. Pamtite li ovoliku netrpeljivost prema drugačijem mišljenju?

Iskreno, ne. Ako zanemarimo devedesete godine prošlog veka, ono što sada vidimo, ta netrpeljivost prema drugačijem, prema pozitivnim pomacima, na bilo kojoj strani, bilo da je reč o vlasti ili o opoziciji, govori da politika mora da se vrati u realno i racionalno. Ona je iz toga izašla poodavno, prvo odsustvom želje da se priznaju greške koje su činjene. I na tom dijalogu 2019. sam rekao da smo u tri decenije imali tri, uslovno rečeno, bloka – oko SPS-a, pa DS-a, pa sada SNS-a, koja su imala određeno vreme od desetak godina. I vrlo slične prakse smo videli. Neke su bile ublažene, ne tako izražene kao danas, ali niko nije u potpunosti odustao od tih praksi. I sada je moje pitanje svim tim političkim strankama – da li želite da zavrtite još jedan krug od 30 godina ili postoji spremnost da svi sa tim praksama prekinete?

S obzirom na sve rečeno, šta biste savetovali posrednicima iz EP, kako da uđu u nastavak razgovora?

Kao u svakom dijalogu, zahtevi moraju biti jasni, kao i rokovi. Konstelacija snaga pre godinu i po je bila potpuno drugačija, mogli smo za isti sto da dovedemo sve relevantne političke stranke, uz prilično velike pripreme. I sada je potrebna veća energija da bi se došlo do velikih promena u oblastima medija, rešio problem pritiska na birače i druga pitanja koja su značajna. Ali, nadam se da svi koji u ovom trenutku žele da sednu za sto, bilo da priznaju ili ne priznaju posredničku ulogu EP, imaju svest o tome da nemamo mnogo drugih prilika da pokažemo zrelost i Evropskom parlamentu i Evropskoj komisiji, i što je mnogo značajnije, svojim građanima.

Koliko će na ishod ukupnog dijaloga uticati činjenica da ćemo imati razgovore na dva fronta? Na drugom bi trebalo da posreduje predsednik Srbije.

Ako od ovoga napravite predstavu, ona će se igrati samo u Srbiji, ne i u Evropi. A mislim da nikome u Evropi, ni u Srbiji, ne treba predstava. Nama su potrebni rezultati, promene, konkretne stvari na terenu. Mislim da ćemo tim razvlačenjem dijaloga na više frontova, sa mnogo aktera koji imaju različite agende i kojima je nešto obećano, izgubiti na oštrici, a izgubićemo i vreme. Nadam se da smo tokom ove pandemije naučili da vremena nemamo u neograničenoj količini. Mnogi od nas su ostali bez svojih najbližih zbog korone i ne znam zbog čega bismo više pravili kompromise, odlagali rešenja, nešto što je neizbežno, a unapređenje izbornih uslova je neminovno, kao i oslobađanje građana da glasaju za koga god žele.

Hoćete li imati neku ulogu u ovom dijalogu?

U kontaktu sam sa svim političkim strankama, sa evroparlamentarcima, ali imaću mnogo udobniju ulogu nekoga ko će to posmatrati i pomagati ako treba. Znači, vozačko sedište ne. Izašao sam iz relativno udobne fotelje u Fondaciji za otvoreno društvo, izašao sam iz jedne neudobne fotelje posrednika u ovom dijalogu, i mislim da je vreme da pomognemo svi koliko možemo, ali da ipak treba da prebacimo odgovornost na one koji su najodgovorniji. Ja ću se posvetiti doktoratu na antropologiji na Filozofskom fakultetu.Antrfile

Imam planove, rano za konačne odluke

Da li ćemo vas uskoro videti u nekoj novoj organizaciji?

Imam planove, naravno. Nisam odustao od želje da doprinesem razvoju društva u kome živim na različitim nivoima, ali mislim da je još prerano za konačne odluke gde i kako.

Opet civilni sektor?

Ne nužno. Treba meriti gde možete da imate najveći uticaj i gde možete zaista da promenite ono što želite, i da onda svoju energiju, koja nije neograničena, usmerite u pravo vreme na pravo mesto.

Nedovoljno se koristi argument da vakcinacija nema nuspojave

U situaciji pojačane brige za javno zdravlje, odnosno potrebe za kolektivnom imunizacijom zbog virusa korona, na ispitu je poštovanje slobodne volje građana?

Mora se napraviti balans između opravdanog interesa za zaštitu javnog zdravlja celokupnog stanovništva, i ličnog stava. Čini mi se da se nedovoljno koristi argument da vakcinacija protiv kovida 19 nema nuspojave, a efikasna je medicinska mera. U tom slučaju, kao država i kao društvo, u skladu sa međunarodnim propisima, imate mnogo veću mogućnost da na određeni način vršite pritisak na svoje građane da prihvate imunizaciju. Ali ne previše agresivno, nego objašnjavanjem. Mislim da država konačno mora da preuzme edukativnu ulogu u svim oblastima, za promenu.