Tajna kinesko-iranskog pakta

Kina i Iran, vodeći svetski kupac nafte i ključni član OPEK-a sa istočne obale Persijskog zaliva, sklopili su pakt o strateškoj saradnji u sledećih 25 godina, ne objavivši pritom zvanično nijedan detalj iz novog sporazuma. Gde sve Kina i Iran – dve azijske države pod širokom lepezom sankcija SAD – nameravaju da jačaju saradnju od subote ne prestaje da golica svetsku javnost, naročito Zapad, kao i pojedine države Bliskog i Srednjeg istoka.

„Saradnja je osnov da Iran i Kina učestvuju u velikim projektima i razvoju infrastrukture”, uključujući i „Pojas i put”, izjavio je Hasan Rohani prošlog petka, dan uoči ceremonije potpisivanja „strateškog dogovora”, a preneo američki „Volstrit džornal”. U međuvremenu, pristigavši iz Saudijske Arabije u Teheran tokom sedmodnevne turneje po šest država Orijenta, kineski šef diplomatije Veng Ji ozvaničio je sa iranskim kolegom Džavadom Zarifom dokument koji je prvi put nagovešten još 2016. godine – prilikom posete Si Đinpinga Iranu, inače prve posete jednog kineskog lidera šiitskoj državi. Prilikom susreta sa Sijem, vrhovni vođa Irana ajatolah Ali Hamnei, istakao je tada zadovoljstvo zbog šanse za dvadesetpetogodišnje partnerstvo i „više saradnje među nezavisnim državama”, podetio je američki dnevnik.

„Kina je prijatelj u teškim vremenima. Istorija saradnje između naše dve drevne kulture traje vekovima. Potpisivanje ovog sporazuma dodatno će osnažiti naše međusobne veze”, ocenio je Zarif u subotu. Pritom je zahvalio Pekingu za „akcije i stavove tokom (delovanja) nepravičnih sankcija”, preneli su mediji. Visoki predstavnik Pekinga pružio je odlučnu podršku Iranu.

„Kina čvrsto podržava Iran u odbrani suvereniteta svoje države i nacionalnog dostojanstva”, naglasio je istom prilikom Veng Ji. Kina se, kako je rekao, „oduvek protivila ekstravaganciji SAD i unilateralnim sankcijama, i to pokazivala u međunarodnoj areni. Maksimum pritiska je nelegalan i nehumani akt”.

Veng Ji je dodao da je Peking spreman da i s Iranom i iranskim narodom zajednički deluje na očuvanju stabilnosti međunarodnog poretka, ne precizirajući u kojem obliku bi se ta saradnja nadalje odvijala.

U međuvremenu, Kina je za sve vreme drakonskih američkih sankcija Teheranu (uvedenih 2018) uveliko kupovala naftu iz Irana. Kina je u martu, tokom najnovije runde zaoštravanja odnosa s Vašingtonom, od Irana kupovala oko 856.000 barela nafte dnevno, što je povećanje od 129 odsto u odnosu na mesec dana ranije. Prema najavama, Peking uskoro namerava da iz Irana uvozi oko 918.000 barela nafte dnevno, što bi bile najveće količine otkako su SAD nametnule tri runde drakonskih sankcija Teheranu. Kina je i inače vodeći privredni partner Irana, koji je lane ostvario ukupni obrt od oko 73 milijarde dolara. Iranski izvoz u Kinu, u dvanaest meseci, do 20. marta, dostigao je 8,9 milijardi dolara, a uvoz sa terena „azijskog tigra” 9,7 milijardi dolara.

Da bi proniknuli šta su se sada tačno dogovorili Peking i Teheran, u godini kada Kina i Iran obeležavaju pola veka od uspostavljanja diplomatskih odnosa, zapadni posmatrači okreću se nacrtu „strateškog sporazuma”, koji je prošlog leta stigao do londonskog „Fajnenšel tajmsa”. Ukratko, u tom nacrtu na 18 stranica stajalo je da će Kina u narednih četvrt veka uložiti više od 400 milijardi dolara u razvoj vojnotehnološke, infrastrukturne, energetske, privredne i kulturne saradnje s Iranom. Prema tom nacrtu, na koji se poziva ostrvski dnevnik, Iran bi zauzvrat Kini obezbedio redovan dotok nafte, bez detalja o ugovornoj ceni barela.

Upitan za komentar o „400 milijardi dolara”, predstavnik Ministarstva spoljnih poslova Kine odbio je početkom ove sedmice da se izjasni. Dokument pod zvaničnim imenom „Iransko-kineski sveobuhvatni program saradnje” potom je skicirala poluzvanična iranska novinska agencija Tasnim. Detalji ovakvih sporazuma često se obelodanjuju, ali u svetlu pretnji američkih sankcija uputno je izostavljanje sume investicija, kao i satnica daljih poteza dva strateška partnera, ističe Tasnim u tekstu pod naslovom „Osam pitanja u vezi s novim sporazumom Teherana i Pekinga”.

Bilo kako bilo, strateški pakt Pekinga i Teherana, potpisan uoči predstojećih izbora u Iranu, pokriće saradnju u oblasti „politike, bezbednosti, odbrane, kulture, poljoprivrede, ekonomije, nauke, turizma, proizvodnje nafte i energije, telekomunikacija, komunikacionih tehnologija, trgovine, zdravlja i dr...”, naveo je Tasnim. Kina i Iran spremni su da osnuju zajedničku banku, naveo je još Tasnim. Platni promet mimo globalnog dolarskog kruga odavno je inače ambicija niza država koje se poslednjih decenija suočavaju sa sankcijama SAD, komentarisala je juče kineska štampa.

Koliki će transfer vojnih tehnologija i drugih bezbednosno visokoznačajnih znanja i iskustava nadalje deliti Peking i Teheran, samo je jedna od dilema koja uveliko muči posmatrače od istočne obale Persijskog zaliva do atlantskih saveznika. Kako će Iranci reagovati na najnoviji dalekosežni zagrljaj zvaničnog Teherana s Pekingom, takođe je zagonetka. Koliko je pozicija Irana u „nuklearnim pregovorima” sada izmenjena, tek će se videti.

U međuvremenu, iz američkog Stejt departmenta u ponedeljak su povodom strateškog pakta Pekinga i Teherana najavili da razmatraju ima li zbog toga mesta za nove sankcije protiv Kine i Irana.