Spasavanje madam Kolumbije

Mnoge su zemlje i njihovi predsednici od Sarkozija do Čavesa na razne načine pokušavali da oslobode Ingrid Betankur iz tropske tamnice ozloglašene gerile Fark tokom ovih šest i po godina njenog tragičnog zatočeništva. To je najzad uspelo grupici kolumbijskih obaveštajaca u spektakularnoj operaciji u kojoj nije opaljen ni jedan jedini metak, i koja je , kako se tvrdi u Bogoti, bila „sto odsto kolumbijska”.

O četrdesetšestogodišnjoj Ingrid Betankur, koja je kao kćerka ambasadora provela detinjstvo i mladost u najboljim školama i visokom društvu u Parizu, da bi udavši se za francuskog diplomatu stekla i francusko državljanstvo, mogao se napraviti film i pre nego što je u kampanji za predsednicu Kolumbije, uprkos vojnim upozorenjima, svojevoljno prešla na opasnu teritoriju, gde je u februaru 2002. postala plen najopasnije i najdugovečnije gerile Latinske Amerike. Ali jučerašnje izbavljenje zajedno sa oslobađanjem još četrnaest talaca, ulazi u istoriju kao jedna od najuspelijih i najoriginalnijih vojnih operacija. U zasenku su prvi put ostala tri američka državljanina , takođe oslobođena u preciznom rezu kroz kolumbijsku džunglu.

Operacija je izvedena po razrađenom scenariju proisteklom iz centra obaveštajne vojne službe Bogote: dva vojna helikoptera, obojena u belo, kao da pripadaju nekoj od levičarskih nevladinih organizacija iz Evrope, sletela su u rano jutro u sredu na čistinu raskrčenu u kolumbijskoj džungli. Poslednjih meseci, mnoge takve grupe, najviše iz Evrope, uspevale su da u kontaktu sa Farkom isporuče humanitarnu pomoć za taoce. Ovoga puta bilo je dogovoreno sa najvišim rukovodstvom Farka da se Ingrid, trojica Amerikanaca i još jedanaest manje poznatih talaca, uz pomoć helikoptera „evropske nevladine institucije” prevezu do novog štaba gerile.

Fark je inače u poslednje vreme izgubio što u sukobu sa regularnom vojskom , što u drugim obračunima ili na drugi način, veći deo svog vrhovnog rukovodstva. Taoci najvišeg profila, često su korišćeni kao živi štit od napada regularnih snaga. Farkovci su stoga bili zainteresovani da se Ingrid i još četrnaestoro zarobljenika sa jednog kraja neprohodne provincije Gvavijare prebace na drugo mesto gde se nalazi sekretarijat paravojne grupe, na čelu sa novopostavljenim komandantom Alfonsom Kanom. Tamničari su na vreme obavestili ovu grupicu zarobljenika da se pripremi za put. Ingrid je, kako je uzbuđeno izjavila kada je pred kamerama sletela na aerodrom u Bogoti, mislila da je samo premeštaju iz jednog u drugo zarobljeništvo. Pogotovo što su u helikopter morali da uđu sa lisicama na rukama u pratnji nekolicine svojih najsurovijih mučitelja. U vazduhu se, međutim, desio obrt. Tamničar se našao na podu, vezanih ruku i go do pojasa, a neko je iz kabine povikao: „Vi ste sada slobodni”.

„Dobro je da se helikopter nije srušio”, rekla je oslobođena, nasmejana Ingrid prepričavajući događaje pred kamerama. Oslobođeni su skakali, pljeskali, radovali se…

Na aerodromskoj pisti, uz gomilu novinara, najviših zvaničnika Kolumbije, Ingrid je razabrala lice svoje majke. Nekadašnja mis Kolumbije, kasnije politička aktivistkinja, plačući je stegla kćerku u zagrljaj. Sarkozi je odmah potpisao nalog da iz Pariza u Kolumbiju krene državni avion sa decom i bivšim mužem. Ingrid ih nije videla više od šest godina. Na američkom Si-En-Enu Leri King je u pomoć pozvao američkog ambasadora u Kolumbiji Vilijama Braunfilda. Vašington sada tvrdi da su američki agenti na terenu učestvovali u planiranju savršene operacije. „Obavestili smo ambasadora, jer je predsednik Alvaro Uribe obećao predsedniku Džordžu Bušu da će Vašington na vreme biti obavešten o bilo kakvoj operaciji. Amerikanci su nam pomogli donekle u iznošenju svojih iskustava iz prakse, ali su to bila krajnje marginalne sitnice. Svi obaveštajci su Kolumbijci i operacija je izvedena sto odsto kolumbijskim snagama”, rekao je visoki vojni zvaničnik iz Bogote.

Što se Ingrid tiče, ona zahvaljuje pre svega Bogu i kaže da se desilo čudo. Ali, po njoj , kolumbijska armija izvela je najsavršeniju operaciju u istoriji ratovanja. Zahvalila je i medijima, predsednicima, Francuskoj, ali pre svega svojoj pravoj domovini Kolumbiji. Kao da nije prošla kroz pakao, u vojnoj maskirnoj kapi, sa upletenom dugom kikom, maskirnoj košulji, i dubokim gumenim čizmama, delovala je mladoliko i poletno.

Za svog nekadašnjeg protivkandidata Alvara Uribea kaže da je dobar predsednik. „Ali, ja se još uvek nadam da ću biti predsednica Kolumbije”, dodaje nekadašnja liderka malene zelene kiseoničke partije. Kao da joj i kiseonika i zelenila nije bilo preko glave za proteklih šest godina.