Čuju li se NATO i Rusija

Odnosi između NATO-a i Ruske Federacije su na najnižoj tački od hladnog rata i ne samo da ne postoji međusobna interakcija, nego jedni druge optužuju za odsustvo želje da se ona uspostavi. Šef ruske spoljne politike Sergej Lavrov konstatovao je da Severnoatlantski savez odbija da razgovara o ruskim vojnim merama za izgradnju poverenja. On je na zasedanju Valdaj kluba u sredu rekao da članice NATO-a kategorički odbijaju da razgovaraju o predloženim merama, uključujući i predlog o prekidu vežbi u blizini kontaktne linije, što uključuje i razgovor o udaljenosti na koju bi bili povučeni i avioni i brodovi. Kako prenose ruski mediji, Lavrov je rekao da NATO jednostavno odbija da razgovara, kao i da Moskva ne odbija da radi u savetu Rusija–NATO.

Demanti šefa diplomatije usledio je gotovo dve sedmice nakon što je generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg naveo da je Rusija prošle godine odbila sve predloge za održavanje sastanka saveta Rusija–NATO. U godišnjem izveštaju generalnog sekretara alijanse je konstatovano da je od februara prošle godine NATO više puta pozivao Rusiju da sazove sastanak saveta Rusija–NATO i da je Moskva stalno ignorisala ove pozive, tako da tokom 2020. godine sastanci ovog saveta nisu ni održani. U međuvremenu je predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije Marija Zaharova rekla da je upravo NATO taj koji je odbacivao ruske predloge za prevazilaženje krize u međusobnim odnosima. Stoltenberg je ranije konstatovao da su Rusija, terorizam, uspon Kine i klimatske promene glavne pretnje za Severnoatlantski savez. Apelovao je na Moskvu da nastavi dijalog, a poziv je podržao i američki državni sekretar Entoni Blinken tokom prošlonedeljne posete Briselu i sedištu alijanse, kada je predložio „odnos sa Rusijom koji je bar predvidljiv i stabilan”.

Vežbe suprotstavljenih saveza na kopnu, moru i u vazduhu odvijaju se gotovo neprekidno, a bliski susreti aviona NATO-a i Rusije postali su svakodnevica. Severnoatlantska alijansa je pre dva dana iznela podatak da su lovci članica ovog saveza u ponedeljak u roku od šest sati 10 puta presreli ruske avione iznad severnog Atlantika, Baltičkog, Crnog i Severnog mora. Informativna služba alijanse navela je da je šest različitih grupa ruskih vojnih aviona bilo presretnuto tokom manje od šest sati. Bi-Bi-Si je preneo da presretanje nekoliko grupa ruskih aviona pokazuje spremnost snaga NATO-a i njihovu sposobnost da neprekidno, 365 dana u godini, čuvaju nebo saveznika. U izveštaju je navedeno da ruski avioni nisu ušli u tuđi vazdušni prostor, ali su predstavljali potencijalni rizik za civilne avione.

Tokom pandemije NATO je otkazao ranije najavljene manevre „Difender 2020”, dok je ruska vojska održala vežbu „Kavkaz 2020”. Centar za strateške komunikacije NATO-a u Rigi, koji se bavio analizom ovih ruskih vojnih vežbi, konstatovao je da je prvenstveni cilj bio da se pokaže da pandemija nije uticala na sposobnost ruske vojske i da su ovi manevri bili „završni ispit” za čitavu rusku vojnu reformu koja je sprovođena od 2008. do 2020. godine.

„Rusija je pokazala novi pristup izvođenju vojnih vežbi s ciljem demonstracije svog značajnog potencijala projekcije moći, savremenih vojnih mogućnosti, evroazijsku težnju i buduće geopolitičke ambicije u svom bliskom okruženju. Svi ovi signali istovremeno su bili upućeni Zapadu, ruskim partnerima i celom evropskom informativnom prostoru”, navedeno je u dokumentu.

S druge strane, NATO takođe šalje nedvosmislene signale Rusiji. Nedavno je i Crno more bilo domaćin brodova i podmornica suprotstavljenih vojnih saveza. Na dvodnevnom samitu ministara spoljnih poslova zemalja alijanse u Briselu, generalni sekretar NATO-a je istakao da je jedna od glavnih ideja u obnovljenom strateškom konceptu „NATO 2030” jačanje prisustva NATO-a u Crnom moru putem raspoređivanja borbenih grupa, izvođenjem vežbi i jačanjem saradnje s Ukrajinom i Gruzijom. On je naglasio da time „NATO šalje jasne signale bilo kojem potencijalnom protivniku alijanse”.