Memorijal na temeljima Narodne biblioteke na čekanju

Umesto da temelji Narodne biblioteke Srbije uništene u šestoaprilskom bombardovanju Beograda 1941. godine budu obučeni u novo odelo na 80. godišnjicu tog zločina, sređivanje lokacije na Kosančićevom vencu pomera se za sledeću godinu. Razlog za odlaganje obnove je taj što još ne postoji planski osnov za intervencije između ulica Karađorđeva, Velike stepenice i Kosančićev venac kojem pripada i lokacija na kojoj je pre osam decenija uništeno srpsko nacionalno blago.

Kašnjenju sa usvajanjem izmena plana detaljne regulacije od kojeg zavise i proširenje Fakulteta primenjenih umetnosti, izgradnja zgrade za „Kolo” na mestu bivše Đumrukane, Gradske galerije... kumovali su pandemija kovida 19, ali i nezadovoljstvo javnosti koja se usprotivila drastičnom povećanju kvadrature stambenog prostora na dvema lokacijama na Kosančiću. 

Koliko su građani Beograda osetljivi na panoramu najznačajnije prostorno kulturno-istorijske celine govori i njihova istrajnost u borbi da spreče, kažu, uništavanje Kosančićevog venca. Pod pritiskom javnosti najpre je Gradski sekretarijat za urbanizam otkazao javnu sednicu Komisije za planove planiranu za 27. avgust prošle godine, a nacrt izmena plana vratio na stručnu kontrolu da bi članovi komisije još jednom sagledali sve promene koje će se desiti izgradnjom javnih i stambenih objekata.

Komisija je, potom, smanjila visinu i gabarite objekta koji bi trebalo da zameni onaj na uglu Kosančićevog venca i Velikih stepenica, tvrdio je Marko Stojčić, predsednik komisije i glavni gradski urbanista, prošlog decembra nekoliko dana uoči javne sednice u opštini Stari grad na kojoj su i građani, doduše u ograničenom broju, mogli da učestvuju. Ali ona je prekinuta, a izmene plana od tada praktično zamrznute.

– Nadamo se stabilizaciji epidemiološke situacije kako bismo u maju mogli da zakažemo novu javnu sednicu na kojoj će se raspravljati o planu za Kosančićev venac. Zato što plan nije usvojen u budžetu za ovu godinu nismo opredelili sredstva za obnovu temelja Narodne biblioteke, tako da taj projekat prebacujemo za 2022 – kaže Stojčić. 

Kad god da bude počelo sređivanje te lokacije biće to prema idejnom rešenju Borisa Podreke, austrijskog arhitekte. On je temelje hrama pisane reči pre četiri godine oblikovao kao mesto sećanja. Ali ni to nije prošlo glatko.

Podreka je izbegao konkurs koji je, prema postojećem planu, bio obavezan za tu lokaciju. Izostanak javnog arhitektonskog takmičenja za tako važnu poziciju bila je jedna od brojnih zamerki na Podrekin angažman u Beogradu. On je, osim za Narodnu biblioteku, ponudio i rešenja za Studentski trg, Karađorđevu sa Savskim kejom i Topličin venac, odnosno Park vojvode Vuka. Kritičari su negodovali i zbog toga što Podrekini projekti predviđaju suviše betona. Austrijski arhitekta evropskog glasa nije javno odgovarao na prozivke, ali su njegovi projekti na kraju manje-više ili potpuno menjani. Svi osim onog na Kosančićevom vencu.

– Konkurs za Narodnu biblioteku nije organizovan jer Podrekino rešenje ne predviđa gradnju novog objekta, nego praktično nudi parterno uređenje. U izmenama plana nismo ukinuli konkurs i on može da se sprovede ako grad ili država nekada budu želeli da na tom mestu podignu novi objekat javne namene – kaže Stojčić i dodaje da je Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture izradio projektnu dokumentaciju.

Šta je Podreka predvideo na temeljima Narodne biblioteke?

Prema njegovom idejnom rešenju, temelji će u celosti biti očuvani i uklopljeni u budući memorijal oivičen ulicama Kosančićev venac i Srebrenička. Njegova zamisao nije bila da rekonstruiše prošlost jer, naglašavao je, istorija se mora interpretirati, a ne kopirati. Zato on „posetiocima nudi novi prostor u duhu današnjice”.

– Rasturena cigla i kamen stalno će biti prisutni i sa svakim korakom koji napravimo ta tragedija koja se ovde desila bošće nam oči. Sećanje tako postaje fizički prisutno i mi ga možemo dodirnuti – na te preostale zidine možemo sesti, poljubiti ih... Ne želim da ljudi ovde plaču, nego da pamte taj kulturni zločin i pokušaj da se zatre pamet jednog naroda – govorio je Podreka svojevremeno za „Politiku”.

U spomen-park ulaziće se iz Ulice Kosančićev venac. Sa desne strane biće mala tribina, predviđena za predah učeničkih ekskurzija i turističkih tura, koje će ovde od vodiča moći da saznaju istorijat Narodne biblioteke. Na nivou iznad tribine biće crni betonski monoliti od razbacanih knjiga – groblje znanja i simbol smrti, vidljiv i onima koji prostor budu posmatrali izvan kompleksa, kroz horizontalni otvor na zidu od grubog betona. Oni će pogledom dosezati i do suprotnog kraja memorijala – cvetnog vrta, koji je za Podreku obeležje životne radosti.

Šetači će se od crnih knjiga do rascvetale oaze spuštati rampom. Kad pogled osveže raskošnim šarenilom, stepenicama će moći da se vrate na višu etažu gde je smešten mali trg. To je pjaceta, kako je arhitekta objašnjavao, između života i smrti, i ima takvu konstrukciju da izgleda kao da lebdi, iako će biti oslonjena na nosače.

Taj, kako ga je Podreka nazvao, „društveni deo” memorijala sadržaće klupe, minijaturnu fontanu, a u blizini će biti i aluminijumska informativna tabla sa izlivenim fotografijama.

Knjige gorele tri dana  

Narodna biblioteka Srbije (NBS) otvorena je na Kosančićevom vencu 1925. godine, u bivšoj fabrici za proizvodnju papira i kartona Milana Vape, čuvenog industrijalca i jednog od najvećih srpskih dobrotvora. Kada je Vapa to zdanje 1921. godine prodao Kraljevini SHS objekat je bio neuslovan, ali je u međuvremenu adaptiran. 

– Inicijativu da Ministarstvo prosvete od Vape otkupi zgradu na Kosančićevom vencu uputio je 6. aprila 1921. tadašnji upravnik NBS-a akademik dr Jovan N. Tomić, istoričar i ličnost koja je najduže bila na čelu te nacionalne institucije, od 1903. do 1927. Dvadeset godina kasnije, 6. aprila 1941, nacisti su na tom mestu napravili najveću lomaču knjiga – ističe Dejan Ristić, istoričar i bivši upravnik Narodne biblioteke Srbije.  

U naletu nemačkih bombardera NBS je pogođena zapaljivim bombama i gorela je tri dana. Do temelja su uništeni zgrada, svi inventari i katalozi, knjižni fond od 500.000 svezaka, zbirka od 1.424 ćirilska rukopisa i povelja od 12. do 17. veka, kartografska i grafička zbirka od 1.500 brojeva, zbirke od 4.000 naslova časopisa, 1.800 naslova novina, nedovoljno proučena zbirka turskih dokumenata o Srbiji, inkunabule i stare štampane knjige, kompletne lične biblioteke poput onih Vuka Karadžića i Đure Daničića, kao i celokupna prepiska značajnih ličnosti iz kulturne i političke istorije Srbije i Jugoslavije.

U zgradu na Vračarskom platou NBS se uselila 6. aprila 1973. godine. Prvu počasnu člansku kartu u novootvorenom zdanju dobio je nobelovac Ivo Andrić.