Plamen progutao simbol jedne epohe

Banatski Despotovac – Kad je požar progutao zadružni dom u Banatskom Despotovcu, u pepeo je otišao simbol jedne epohe. Krajišnici sa Kupresa, od Glamoča, Šipova, Bugojna, Mrkonjića sa Livanjskog polja, po dolasku u Banat sami su 1948. gradili svoj Dom kulture, koga su dugo zvali Zadružni. Tvrde da je u to vreme bio najlepši u Vojvodini. Prostran, sa velikim balkonima iznad i oko partera.

Dok nije formiran tamburaški orkestar, Savo Avramović je sam svirao harmoniku na igrankama, po čitavu noć.

–Plesalo bi stotinu parova, a kad bi došlo na red kolo u njega su se svi hvatali ‒ seća se Savo. Na jednom koncertu narodnog pevača on je pevao refren „pogledajte šta mi fali”, i kad bi ga god ponovio, iz publike su dobacivali „pamet u glavi”. On se naljutio, prekinuo nastup, istrčao u mrak, pa su ga jedva uhvatili i onda ga molili da se vrati. On je pristao i to tek kada je iz sale izbačen onaj što je dobacivao.

U toj čuvenoj sali održavale su se bioskopske i pozorišne predstave, književne večeri, na binu su se penjali talentovani đaci iz seoske osnovne škole, uz pritajenu podršku njihovih ponosnih majki. U sklopu doma nalazila se i bibliteka, a Despotovčani su čekali na red da čitaju novine. Tada je Savo, kasnije prosvetni radnik, počeo da čita „Politiku”. Kad se zaposlio preplatio se na naš list i ne ispušta ga iz ruku do danas.

Gojko Lugonja i Stamenko Velemir, pokazujući travnjak na fudbalskom stadionu, upoređujući ga sa onim na Vimbldonu, ističu da je Banatski Despotovac uvek imao talentovane sportiste, a oni su se takođe okupljali oko doma. Zbog blizine Tamiša, među njima su se isticali plivači. Ipak, bilo je i propusta. I danas se prepričava anegdota o događaju na sletu u Kragujevcu. Selo je uvek imalo dobru ekipu u nekada popularnom Partizanskom višeboju. Na pomenutom sletu Despotovčani su pre takmičenja u plivanju sakupili dovoljno bodova da im oni iz plivanja nisu bili ni potrebni pa su nasumice u vodu naterali nekog Ćiru. Ispostavilo se da on ne ume da pliva pa su morali da ga spašavaju od davljenja. Da bi naglasili da je mesto selo sportova, Despotovčani danas ističu da je ovde rođen deda plivača Milorada Čavića, odavde su poreklom rukometaš Dragan Škrbić, fudbaleri braća Ivić, tu je živela Angelina Guzijan, rukometašica i prvi trener svetski poznate Mare Torti...

U domu se u svoje vreme pojavio i rok. Prvi vokalno-instrumentalni sastav osnovao gitarista Džo. Na temelju jedne kuće i sada stoji grafit posvećen Džonu Lenonu, jer su Bitlsi bili uzor. Rok je tih godina dobrano potisnuo narodnjake.

Od svih dešavanja u centru sela najorginalnija je pitijada. Pita je jelo za čije su spremanje veštinu preci današnjih meštana doneli sa sobom i neguju je do danas. Pitu čvrku, džilitušu, gužvaru, pitu onako, misir pitu, zeljanicu, sirnicu, krompirušu, drobušu, jajaru, savijaču, zezljevušu, bundevaru, kajmakušu, bazlamaču, zatim ačak, đul i luft pitu i mnoge duge, prvi je popisao Branko Ćopić u istraživanju jelovnika svojih zemljaka. U Banatskom Despotovcu se svake godine vrši njihova smotra, u Domu i oko njega.

Sve što imaju u selu, krajišnici su gradili sami, struju, vodu, puteve, pa nije ni čudo što je na mobu pravljen i „najlepši” dom kulture. Važe za selo u kojoj su svi mladi nastavljali školovanje. Možda i zbog blizine pruge. Njome su došli preci, neki su još živi, a potomci su takođe njome odlazili na školovanje. Većina se nije vratila.

Banatski Despotovac, dvadesetak kilometara od Zrenjanina, po doseljenju kolonista je imao preko 3.000 stanovnika. Sada nema ni 800. Početkom ovog veka dom je privatizovan, pa je bio sve manje mesto okupljanja. Penzioneri se okupljaju oko table na kojoj se vešaju čitulje.