Sa pet međunarodnih aerodroma Srbija postaje centar Balkana

Srbija bi do sredine naredne decenije trebalo da dobije dva nova aerodroma – u Dobanovcima i Novom Sadu. Da li je ovo samo slovo na papiru prostornog plana ili nasušna potreba budući da se trenutno za međunarodni redovni javni avio-prevoz koriste tri vazdušne luke – „Nikola Tesla”, „Konstantin Veliki” i „Morava”?

Prostornim planom Srbije od 2021. do 2035, koji je od ove nedelje ponuđen građanima na javni uvid predviđena je nova lokacija za izgradnju još jednog aerodroma u Beogradu, oko deset kilometara udaljena od „Nikole Tesle” i oko 25 kilometara od Beograda.

Milan Kovačević, konsultant za investicije, kaže da ovde nije reč o tome kada će se graditi već da je ostavljen prostor za pomoćni aerodrom u Beogradu i još jedan međunarodni u Novom Sadu.

– Sa stanovišta odluke o uređenju prostora uvek je dobro rezervisati nešto na vreme. Malo je neobično što u Beogradu već imamo dva aerodroma u Surčinu i Batajnici. Ako je već planiran još jedan bilo bi razumno da on bude opredeljen za niskobudžetne kompanije, gde bi se pod nekim drugim uslovima mogao razvijati avio-saobraćaj. Na putu svemu tome stoji nešto što mi ne znamo, a to je kakva je koncesija data Francuzima za aerodrom „Nikola Tesla”. Ne znamo kakav je koncept i šta će se tamo graditi – navodi Kovačević.

On smatra da je neobično da u Novom Sadu do koga ćemo stizati za dvadesetak minuta pravimo novi aerodrom, ali generalno uvek se mora gledati na budućnost i na duže staze. Vazdušni saobraćaj će, prema njegovim rečima, morati više da se razvija jer veliki gradovi ne mogu da naprave dovoljno puteva za automobile.

Na dilemu da li je Srbiji potrebno pet međunarodnih aerodroma, on kaže da ako zemlja ima potencijal za turizam razvoj vazdušnog saobraćaja ne treba posmatrati samo srazmerno broju stanovnika već srazmerno prometu.

– Ponovo postoji šansa za Beograd da postane neka vrsta centra Balkana, kao što je nekada bio. Ranije je ljubljanski aerodrom bio ništa u odnosu na beogradski. Sve će zavisiti od toga da li će Srbija zaostajati ili će napraviti neki bum koji bi omogućio da imamo veći promet. Kod nas je javni saobraćaj 30 do 40 odsto skuplji nego u drugim zemljama, zato što su nam lošiji putevi, imamo manji promet, železnica ima malu participaciju u prevozu i ukupna organizacija saobraćaja nije na visini. Zamislite koliko radne snage morate manje platiti da biste ostali konkurentni ako imate preskup saobraćaj – objašnjava Kovačević.

On naglašava da je dobro što smo odnedavno počeli da mislimo o saobraćaju i dobro je što se grade auto-putevi, ali u slučaju razvoja aerodroma nedostaje studija koja bi objasnila zašto je potrebno postaviti novi aerodrom u blizini Novog Sada ili graditi još jedan u blizini Beograda.

„Politika” od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture juče nije dobila odgovor o razlozima zbog kojih je prostornim planom predviđena izgradnja dva nova međunarodna aerodroma.