Korona-profiteri zgrnuli pet biliona dolara

Globalna plutokratija zgrnula je basnoslovni novac u jeku najteže zdravstvene i privredne krize, izazvane pandemijom virusa korona. Brzinski lov u finansijski mutnom izgleda počinje da se vraća kao opasan bumerang.

Nakon Dženet Jelen, američkog ministra finansija, MMF-a i Antonio Guteres, generalni sekretar UN, pridružio se viđenju da je najimućnijima vreme za finansijsku solidarnost, kako s rajom, tako i s domicilnim državama.

„Bogatstvo najbogatijih u godini pandemije poraslo je za pet biliona dolara”, ukazao je Guteres u ponedeljak, otvarajući Ekonomski i socijalni forum 46 najmanje razvijenih država sveta. „Da umanje zjapeće nejednakosti, vlade država trebalo bi da uvedu porez solidarnosti onima koji su profitirali tokom pandemije. Istovremeno, neophodna je nova globalna arhitektura dugova kako bi se izbegle lančane dužničke krize, i ’izgubljene decenije’ za neke. G20 treba da odloži namirivanje dužničkih obaveza do kraja 2022. Vreme je za novu diskusiju o otpisivanju dugova, ne samo najsiromašnijih, već i srednje razvijenih država. Privatne kreditore treba uključiti u ovaj novi globalni proces”, procenio je Guteres.

Ovom inicijativom on se pridružio lanjskom apelu Dejvida Bizlija, izvršnog direktora FAO. Bizli je naime, prošlog oktobra poručio sekciji 2.000 globalnih milijardera da je vreme „da se otvore”. Posle 2020. iduća godina biće zbog korone još gora. Masovna glad biblijskih razmera snaći će svet u novembru 2021. ukoliko se odnekud ne pojave milijarde dolara za siromašniji svet”, predskazao je Bizli.

Guteres s početka ovog proleća zvuči neveselo.

„U slučaju pandemije virusa korona globalni multilateralizam omanuo je do sada gde god je mogao. Recimo, 10 država obavilo je 75 odsto ukupne globalne vakcinacije protiv korone”, nabrojao je Guteres.

Porast globalne bede i gladi na drugoj strani prati bujanje dolarskih milijardera. Najjača ekonomska sila sveta, Amerika sada broji 2.755 milijardera (njih sedam od osam sa te liste bogatije je danas nego pre virusa), barem prema magazinu „Forbs”. SAD istovremeno beleže dramatičan rast broja građana koji se prvi put prijavljuju na biro rada (prethodne sedmice 744.000 ljudi, dok je „rekord” pre korone iznosio 695.000). U tom rasponu, zvanični Vašington je odlučan da sprovede infrastrukturni program za oporavak privrede SAD vredan više od dva biliona dolara.

Odakle namaći toliki novac?

Dženet Jelen je početkom meseca procenila da je vreme za globalno uvođenje minimalne stope korporativnih poreza. Ajkule sa Volstrita primile su s nevericom vest iz Vašingtona da je izgleda vreme da stotinak najjačih globalnih firmi (dobrim delom iz SAD) prestanu s praksom „loptanja” profitima od zemlje do zemlje i skrivanja po egzotičnim poreskim rajevima. Odnosno da porez treba da se plaća tamo gde se pravi zarada. OECD, a zatim i MMF, pozdravili su inicijativu Dženet Jelen, a zatim se javnosti obratio i najbogatiji čovek sveta Džef Bezos.

„Podržavamo fokus Bajdenove administracije na smele investicije u američku infrastrukturu. Prepoznajemo da će te investicije iziskivati ustupke sa svih strana”, napisao je Bezos na svom blogu, nakon što je novi predsednik SAD javno prozvao „Amazon” zbog vrdanja s namirivanjem federalnih poreza.

„Amazon” ne treba da plaća poreze kao vatrogasci i učitelji, uporedio je Džozef Bajden.

UN, MMF, Vašington... korona-profiteri i ostala plutokratija dobili su proletos poreske sparing-partnere koje su najmanje očekivali.