Vreme mladih lavova

Specijalno za „Politiku”
Vjen – Činjenica da je Herbi Henkok nosilac ovogodišnjeg Gremija za album godine („The River: Joni Letters”) kao prvi džez muzičar koji je dobio to priznanje još od 1965. godine (kada su glavni Gremi osvojili Sten Gec i Žoao Žilberto) učinila je njegove ovogodišnje koncerte događajima od prvorazrednog značaja. Za letnji deo turneje Herbi je izabrao all-star ekipu sa ritam sekcijom snova (Dejv Holand – bas, Vini Kolajuta – bubnjevi), dvojicom izuzetnih solista mlađe garde (Kris Poter – saksofon, Lajonel Lueke – gitara) i dvema pevačicama (Sonja Kičel i Ejmi Kejs).

Oni koji su na koncert došli da bi čuli što više hitova, dobili dobar fanki ritam za ples i snažnu dozu instrumentalističkog egzibicionizma (a takvi uvek čine većinu u publici) – počašćeni su tačno onim što su želeli. Henkok je bio uobičajeno šarmantan, napadno nasmejan i zabavan, majstor ceremonije koji ume da gradi tenziju do opšte žurke uz rifove „Cantaloupe Island” i „Chameleon”, sa sintijem okačenim oko vrata. Oni drugi, koji su od programa nazvanog „The River of Possibilities” sa pravom očekivali da bude koncertna promocija poslednja dva albuma, čuli su samo po dve numere sa svakog – „The River” i „All I Want” sa albuma posvećenog Džoni Mičel, odnosno „When Love Comes to Town” (U2) i „A Song for you” (Kristina Agilera) sa „Possibilities”. Ostatak je činio „Best of…” repertoar iz vremena sastava „The Headhunters”, sa solo segmentima Dejva Holanda (jedini deo večeri kada je svirao kontrabas), Luekea (afro-bit) i Henkoka (sjajna verzija „Maiden Voyage”) kao vezivnim tkivom. Odgovor na večito pitanje da li je džez prevashodno zabava (što je sigurno bio u svojim počecima) ili umetnost (što je postao, zahvaljujući, između ostalih, i Henkoku) ove večeri se nametao na stranu zabave. Kada se umori od povlađivanja publici, pijanista će se opet vratiti umetnosti.

(/slika2)Dotle, oni koji od džeza traže mnogo više mogu da zahvale selektorima festivala Žan-Pol Buteljeu i Žan-Pjer Vinjoli na inteligentno balansiranom programu. Kao što je na popularnosti Dajane Krol profitirao Avišai Koen, tako je italijanski saksofonista Stefano Di Batista dobio priliku da se obrati Henkokovim fanovima u uvertiri večeri, prikazujući sve ono što je potom nedostajalo slavnijem kolegi. Bila je to srčana, iskrena i puna iznenađenja, visokoenergična umetnička predstava sa osnovom u rudimentarnom rhythm’n’bluesu, bibapu i soulu, i žestokom nadgradnjom u bojama fankija i nu-jazza. Podlogu u aktuelnom kvartetu Di Batiste čine raskošni zvuci orgulja Baptista Kolinjona i majstorski ritam Grega Hačinsona. Uz kvalitetnu osnovu, Di Batista i virtuozni italijanski trubač Fabricio Boso su u prilici da se veselo igraju, improvizuju opušteno i lepršavo izazivajući jedan drugog, razmenjujući turbulentne solo deonice kao da se takmiče na život i smrt, praćeni navijanjem publike kao na fudbalskim utakmicama. Posebno je uzbudljivo što u njihovoj svirci prepoznajemo istu jednostavnost, strast i uzbuđenje koje je odlikovalo džez majstore iz Njujorka pre pola veka – slušajući Di Batistu i njegove prijatelje, učvršćujemo utisak da je evropska mlada garda sazrela da konačno stane zajedno sa džezerima iz postojbine, u proslavi globalnih dometa ovog muzičkog žanra.