subota, 15.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 19.04.2021. u 18:00 Boško Jakšić
POGLEDI

Ekološki ustanak

Kakva smo to država koja elementarni nedostatak zajedništva potvrđuje u vreme kada su Amerika i Kina u konfliktu oko svega a ipak razmišljaju da sarađuju oko ekologije, kada EU ima „zeleni dogovor”? Zar samo bombe koje padaju na glavu mogu da nas okupe

Potresna je istina da svim građanima Srbije prete vazduh sa bojom i mirisom, zagađene zemlja i voda, a da ih vlast ponovo razvrstava u dve mučeničke kolone od kojih ni jednoj neće biti bolje ukoliko zajednički ne pokušaju da spasu čovekovu okolinu.

Kakva smo to država koja elementarni nedostatak zajedništva potvrđuje u vreme kada su Amerika i Kina u konfliktu oko svega a ipak razmišljaju da sarađuju oko ekologije, kada EU ima „zeleni dogovor”? Zar samo bombe koje padaju na glavu mogu da nas okupe?

Da bi se protresla kolektivna svest, u Beogradu je prošle nedelje održan protest pod imenom „Ekološki ustanak”, što neodoljivo podseća na alternativne pokrete koji su vladali Evropom sedamdesetih, kada su se različiti segmenti društava okupljali protiv razmeštaja američkih raketa, potom regrupisali u otporu neoliberalnom kapitalizmu, pa pravili treću formaciju oko homofobije.

Različite ljude, a raduje me što je u njima mnogo mladih, okupila je zajednička briga. „Ekološki ustanak” bi morao da bude natpolitička kategorija, ali nije.

„Svaki protest treba da zvuči politički”, opskurno tvrdi jedan politikolog i odmah dobije prostor u opozicionim medijima. Zašto da ekologija bude politizovana? Ne da ne „mora”, već bi „morala” da bude oslobođena bilo kakve politike – sem ekološke.

Zašto bi žitelji Stare planine ili četiri paraćinska sela na padinama planine Babe u otporu mini hidroelektranama, odnosno kamenolomu, bili „rušitelji” Aleksandra Vučića? Grdno greši vlast koja se drži stava da će takva „opoziciona delatnost” uz sva dozvoljena i nedozvoljena sredstva biti lako pobeđena na izborima.

Premijerka potvrđuje da je vlada spremila odgovore na svih 13 zahteva sa protesta pa se nadam da se nadležno ministarstvo za ekologiju – koje se ukida pa obnavlja – neće više oko zagađenosti vazduha oslanjati na ciklone i anticiklone čekajući da se stanje popravi promenom vremena.

Priroda ne čeka. Uzvraća svom silinom svoje moći. Zagreva atmosferu uzrokujući toplotne udare, razorne šumske požare, katastrofalne poplave, pobesnele uragane, topljenje lednika, napredovanje pustinja...

Sasvim je deplasirano delovala premijerkina opaska da su ljudi počeli da se bave ekologijom gotovo iz hobija – pošto imaju posao i platu. Neće biti. Mnogi nemaju ni posao ni platu, ali ni čist vazduh.

Oni koji podsećaju na Bor, Smederevo ili Pančevo i podatak da oko 2,5 miliona građana Srbije živi u oblastima u kojima nivo zagađenja vazduha prelazi granične vrednosti, koji vraćaju slike Potpećkog jezera i voda Lima i Drine prekrivenih tonama raznog plutajućeg otpada, na seče šuma, na sve otpadne vode ili blizu 3.000 divljih deponija koje truju obradivo zemljište i poljoprivredne proizvode, svi oni namah su optuženi da – uz obaveznu „pomoć iz inostranstva” – ekologiju koriste kao mimikriju za rušenje vlasti.

Resorna ministarka, umesto da sriče napisani i njoj nerazumljiv tekst o ekološkim izazovima, umesto da prekine sramno ćutanje koje potvrđuje da se vlast radije zamera sopstvenom narodu nego kineskim investitorima ili kompaniji „Rio Tinto”, izbacuje rafale naprednjačkih fraza.

„Iza lažne brige za životnu sredinu kriju se protagonisti propale politike i lažni zaštitnici životne sredine, koji su često potpomognuti spolja”, kaže partijska aktivistkinja koja i sama ne zna šta je snašlo kada je dobila ministarski položaj. Ali zna ko je za sve kriv:

„Funkcioneri bivšeg režima su kroz projekat ’Očistimo Srbiju’, očistili budžet Srbije, a napunili budžet Mauricijusa. Njihova suštinska briga je vazduh Mauricijusa, a ne Loznice i Bora.”

Režimski tabloidi, kao da žive na respiratorima koje im je Vučić lično poklonio a ne od istog vazduha koji svi udišemo, likuju što je „Ustanak puk’o ”. Ono šo bi trebalo da je problem svih, odmah se ubaci u „mi” i „oni”. Začas se povuče transverzala Mauricijus – Stara planina. Neodgovorno poigravanje sa zdravljem svih građana.

Nema to blage veze sa nečijim političkim platformama ili programima. Ima isključivo veze za potrebom ljudi da udišu čist vazduh sa manje čestica iz ložišta i saobraćaja, da imaju vodu za piće i navodnjavanje, da obrađuju zemlju koju nisu u nedozvoljenim količinama naselili razni pesticidi.

Šta ćemo sa malim hidroelektranama, „ubicama reka”, koje su ostvarile beznačajan energetski doprinos a velike ekološke štete? Stimuliše se prelazak na grejanje na gas, ali kada će „zelene pare”, sav novac od ekoloških taksa, ići za ekologiju?

Nema dovoljno novca, horski ponavljaju vlasti koje se menjaju. Nedostaje 500 miliona evra godišnje. Evropski podaci pokazuju da je za zaštitu životne sredine državi neophodno 15 milijardi evra. U Srbiji je 2019. izdvojeno 50 miliona.

Zelena ekonomija nije samo profitabilna, taj segment ima jednu od najvećih stopa rasta i ona će biti ekonomski pokretač. Biti van toga znači izolaciju i tehnološku stagnaciju, ali rešavanje problema se odlaže jer prioritet imaju auto-putevi, železnice i bolnice. Rabimo resurse prirode a vraćamo joj smeće i zagađenje.

Šta se sve ne preduzima u borbi protiv pandemije kovida 19, a virus je za godinu dana odneo manje života od 6.600 – koliko po procenama UN u Srbiji u istom periodu umre od zagađenog vazduha, što je stavlja u vrh svetske liste.

Da je krajnje vreme za akciju – jeste. Jasno je da nijedna država ne može preko noći da reši ekološke probleme, ali ljudi žele da vide da se nešto konkretno radi. Makar da se pozove na „ustanak” koji je imao za cilj da na svetlo dana izvuče problem koji se stalno gura pod tepih.

Neko je u vladi prepoznao opasnost. Kinezima je u Boru zatvoren rudnik a u Zrenjaninu fabrika za reciklažu plastike. Vlast bi mogla da izvuče dobru pouku: bolje raditi na vreme nego raditi pod pritiskom trgova.

Dosta više politizovanja pandemije ili ekologije. Dosta politike, želimo čistu prirodu!

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komеntari22
a6a15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sanja
Odlican tekst!
Bajro
O ekologiji pričali 3 minuta, a o politici sat vremena.
Petar
Ha, ha, ne zna se da li vise brine Kina o svom cistom vazduhu, vodi i rudnicima ili Amerika koja se povukla iz svih eko konvencija i sporazuma o na pr. vazduhu ili ozonskom omotacu. Bosko, da li ste gledali Erin Brokovic? A one o precrpljivanju podz. voda u Kaliforniji gde plantaze propadaju? Bezidejnost opozicionog angazmana kod nas je dakle tolika, da se izvlace bilo kakvi "argumenti". Poslednje recenice su cista projekcija: politicarimo kroz ekologiju. Za citaoce steta vrsnog novinara. Hvala.
Petar
Hej Dzo, u kom to "ubitacnom smeru" ide svetska ekologija? Nemci demontiraju postojece vetrenjace zbog nerentabilnosti; fosilna goriva i HE i dalje vladaju, samo solarni paneli donekle konkurisu, tamo gde ima dovoljno sunca. Kod obe zemlje je ekonomija cvrsto ispred ekologije i tako ostaje, uz politicki dijalog ili ne. Svako dobto.
Džo
Petre, izgleda da si bio u zimskom snu kada je Bajden smenio Trampa i ubitačnim tempom već od prvog dana okrenuo Ameriku u smeru ekologije!
Velimir
Vidim da svi bistre svetsku politiku... ja ću po onom misli globalno, deluj lokalno... u Topčiderskom parku, verovatno najbolje održavanom u Bgd, svakodnevna je pojava da su oko brojnih kanta za otpatke razbacane kese, papiri i sl... Posetioci parka uredno ubace smeće u kante ali ih ptice raznesu u potrazi za hranom. Gledam, i niko da se seti da stavi kante sa poklopcem...
Srboljub Tudej
Ima sigurno više od decenije kako su mediji u Srbiji pisali o termoelektrani na Kosovu koju treba da grade Amerikanci. Akcije termoelektrane su već bile poklonjene Vesliju Klarku, Madlen Olbrajt, Tačiju... U međuvremenu je EU donela odluku da se do 2050. sve termoelektrane izbace iz pogona! Šta bi sa tom američkom termoelektranom na Kosovu? Izgleda da se Amerikanci brinu za čist vazduh u Srbiji pa je ne grade! Jadni, Klark, Olbrajt i Tači - propadoše im akcije!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja