Kuća Nikole Pašića dobija obezbeđenje

Pre tri dana polupana stakla na balkonskim vratima Tek što je „izbegla” vatru koja je zahvatila susedni objekat, kuća Nikole Pašića u Francuskoj 21 našla se na meti obijača. U ovaj spomenik kulture, koji bi u junu trebalo da postane spomen-dom čuvenog političara Nikole Pašića, kako saznajemo, provalila su dvojica migranata. Oni su razvalili ulazna vrata iz pravca bašte i polomili četiri stakla na vratima koja vode na terasu. Kada ih je u ranim jutarnjim satima 13. aprila otkrio vlasnik firme koja radi obnovu kuće, migranti su pobegli, a o svemu je obaveštena policija koja je obavila uviđaj. Prema rečima Predraga Petrovića, vlasnika firme „Skilset” d.o.o., migranti su u kući zidove ižvrljali imenima, a izgleda i pokrali alat koji lako može da se proda. Prema prvim procenama, ta šteta je oko 700.000 dinara. Zbog toga će ubuduće, kako ističe, ovaj objekat imati obezbeđenje.

– Prava je sreća što se požar koji je izbio na susednom objektu u Francuskoj 19 nije proširio na kuću Nikole Pašića jer da se to dogodilo šteta bi bila ogromna. Prvo, što je ova kuća spomenik kulture i deo jedne divne gradske celine iz 20. veka, što je neprocenjivo, a drugo – u nju je u prethodne dve i po godine uloženo mnogo truda i sredstava. Da ju je vatra zahvatila, prema našim procenama, šteta bi bila veća od šest miliona evra – kaže Petrović. Firma „Skilset” čiji je on vlasnik se, između ostalog, bavi i restauracijom objekata prvog reda i jedna je od tri firme koje rade te poslove u našoj zemlji.

On ističe da je pre početka obnove kuća oko 25 godina bila prepuštena sama sebi. Onda je otkupljena od Pašićevih naslednika koji žive u Americi i krenula je borba da se ona vrati u život. Samo dve godine bilo je potrebno da se prikupi projektna dokumentacija i pribave posebne dozvole jer je reč o kulturnom nasleđu grada.

– Projektna dokumentacija sadrži geomehanička, ali geološka istraživanja. Geološka istraživanja su morala da se urade kako bi se utvrdilo da ovde nema arheoloških ostataka, onda da se urade statičke i arhitektonske procene, kao i saobraćajna ispitivanja. Bilo je potrebno i da se pribave uslovi za revitalizaciju fasade nad ovim kulturno-istorijskim nasleđem i da se svaki detalj na fasadi prilagodi uslovima Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda – objašnjava Petrović.

Pomoćna zgrada u kojoj je izbio požar nalazi se kraj oronule kuće u Francuskoj 19 i oba ta objekta su u vlasništvu dve revizorske firme. U njima su se okupljali beskućnici i poslednjih godina migranti. Upravo u baraci koja je gorela bili su migranti koji su najverovatnije pod dejstvom alkohola i opijata i izazvali požar. I kuća Nikole Pašića bila je takođe duže vreme mesto u kome su oni nalazili sklonište. Ne samo dok nije krenula obnova, već i kasnije kada je završena fasada.

– Od kada smo krenuli u uređenje kuće ona je 11 puta obijana. Jednom smo u njoj zatekli pet migranata koji su u kuću uneli kompletnu opremu za spavanje, poput dušeka. Za tih 11 puta, koliko je nasilno ulaženo u kuću, načinjena je šteta veća od dva miliona dinara – kaže Petrović.

Predviđeno je da objekat od oko 600 kvadrata 25. juna postane spomen-dom Nikole Pašića.

Izgrađena po ideji lidera Radikalne stranke

U kući u Francuskoj 21 stanovao je i 10. decembra 1926. godine u njoj umro Nikola Pašić, nekadašnji predsednik Vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, lider Radikalne stranke, predsednik Narodne skupštine, Ministarskog saveta, predsednik Beogradske opštine i poslanik u Rusiji.

Kuća je izgrađena 1872. godine za braću Džanga – Kostu i Nikolu, poznate dorćolske trgovce luksuznom i industrijskom robom, a posle njihove smrti 1893. godine kupio ju je Nikola Pašić. Današnji izgled dobila je 1921. kada je prepravljena po idejama vlasnika i po projektu inženjera Marijana Vujovića.