Sahranjen akademik Dejan Medaković

Dejan Medaković, uvaženi akademik i jedan od najsvestranijih intelektualaca koje smo ikada imali, sahranjen je juče u porodičnoj grobnici, na Novom groblju u Beogradu.

Opelo su održali mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i vladike šabački Lavrentije, bački Irinej, žički Hrizostom i šumadijski Jovan. Poslednju počast Dejanu Medakoviću, pored članova porodice, ukazali su i predstavnici Srpske akademije nauka i umetnosti, zatim Matice srpske, Vukove zadužbine, kao i ugledne ličnosti iz našeg kulturnog i javnog života.

Govorima su se od akademika Medakovića oprostili mitropolit Amfilohije, akademik Dimitrije Stefanović, u ime Izvršnog odbora SANU, zatim akademik Vasilije Krestić, a u ime Matice srpske govorio je akademik Čedomir Popov. Od akademika Medakovića, predstavljajući Vukovu zadužbinu i njene ogranke, oprostio se dr Miodrag Maticki.

Vladika Amfilohije je naglasio da se Dejan Medaković, svojim životnim podvigom, upisao u pamćenje i utkao svoje biće u istoriju svog srpskog, svetosavskog, naroda, od Sremskih Karlovaca do Beča, od Zagreba i Cetinja do Beograda, preobrazivši se još za života u bogatu riznicu znanja i mudrosti.

Prema rečima Dimitrija Stefanovića, koji je na jučerašnjoj sahrani dirigovao horom „Kir Stefan Srbin” Muzikološkog instituta SANU, velike su zasluge akademika Medakovića za SANU, za Srpsku pravoslavnu crkvu, za Beogradski univerzitet, kao i za Maticu srpsku, ali i za ukupnu evropsku kulturu.

– Kao sekretar Akademijinog odeljenja istorijskih nauka, a potom kao generalni sekretar i predsednik Akademije, Dejan Medaković trudio se da unapredi naučni rad u SANU i da uspostavi međunarodne veze u vreme koje je bilo teže od današnjeg – rekao je Stefanović, ističući veliko poznavanje muzike akademika Medakovića i vrednosti tradicionalnog karlovačkog pojanja, kao i značaja zadužbinarstva.

Akademik Vasilije Krestić ukazao je na to da je Medaković, kao čelni čovek Akademije, na najbolji način umeo da zastupa njene interese i da je uspešno predstavlja i u inostranstvu, naročito u godinama u kojima je SANU bila meta mnogih napada i vređanja. Tada je, kako je rekao Krestić, pisanom rečju i javnim istupima Dejan Medaković, u uverenjima postojan i moralan, hrabro i argumentovano branio našu najvišu naučnu ustanovu od udara tvoraca novog svetskog poretka.

Čedomir Popov istakao je da smo izgubili možda poslednju renesansnu ličnost, kao zalutalu u ovo vreme, i zahvalio Dejanu Medakoviću za doprinos Matici srpskoj i Novom Sadu. Miodrag Maticki ukazao je na to koliko je Dejan Medaković, do poslednjeg trenutka, kao predsednik Skupštine Vukove zadužbine, radio na njenom napretku i ostvarivanju njenih programa, naročito se suprotstavljajući ruženju Vukovog dela.

M. V.