Sreda, 08.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Pred godišnjicu napada na RTS

Odmah po izbijanju sukoba sa NATO-om savezna vlada je naredila evakuaciju RTS-a na rezervno mesto rada, što Ministarstvo odbrane, iako je bilo dužno da sprovede tu odluku, ipak nije učinilo
Уништена зграда РТС-а и шеснаесторо убијених колега – зашто (Фото ЕPA-EFE/Srdjan Suki)

Uništena zgrada RTS i šesnaestoro ubijenih - zaštoJedino što se sa izvesnošću može reći, uoči predstojeće godišnjice napada na RTS, jeste da će i ove godine Udruženje novinara Srbije (UNS) „pokrenuti inicijativu” da se imena šesnaestoro televizijskih tehničara, žrtava bombardovanja Televizije Beograd (RTS) 1999, uvrste na spomen-ploču „novinara i medijskih radnika” koji su izgubili život obavljajući svoju dužnost. Ta spomen ploča nalazi se u sedištu svetske federacije novinara u Njujorku.

Sama ideja UNS-a se inače izvrsno uklapa u zvanični narativ negiranja bilo kakve odgovornosti miloševićevskog režima zbog bombardovanja NATO-a; potrebno je, i ovog puta, Srbiju predstaviti kao nedužnu žrtvu i u tom cilju se protura teza kako su tehničari RTS ubijeni samo zato što su „vršili svoju dužnost”. Forsirajući tu propagandnu tezu, UNS prećutkuje osnovnu činjenicu da su tehničari RTS-a pod prinudom držani na „radnom mestu”, i to bez ikakve potrebe (sem da poginu), jer je bezbedno emitovanje programa moglo da se vrši posredstvom optičkog kabla sa bilo koje udaljene lokacije, „rezervnog mesta rada”, što se videlo odmah nakon bombardovanja: posle nekoliko sati emitovanje programa je nastavljeno kao da se ništa nije desilo.

Predsednik UNS-a Vladimir Radomirović, uz pomoć države i RTS-a, 2019. organizuje skupu međunarodnu revizionističku konferenciju, na kojoj je opet optužen NATO kao isključivi krivac za pogibiju tehničara RTS-a, a od Svetske federacije novinara još jednom se, po ko zna koji put, zahteva da se imena šesnaestoro „medijskih radnika” uvrste na famoznu listu. Predsednik poluzvanične Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić prethodno je slučaj RTS-a prećutno izbacio iz agende rada te komisije. U sklopu revizionističkih napora, te iste godine je objavljena knjiga Milorada Komrakova o „njegovoj istini” o bombardovanju RTS-a.

Istina je, međutim, jedna i ne podleže različitim tumačenjima. UNS bi morao da zna da je prema zakonu iz 1994. RTS u ratnim uslovima potpadao pod jurisdikciju Ministarstva odbrane, Sektora za civilnu odbranu. Odmah po izbijanju sukoba sa NATO-om savezna vlada je naredila evakuaciju RTS-a na rezervno mesto rada, što  Ministarstvo odbrane, iako je bilo dužno da sprovede tu odluku, ipak nije učinilo. Niko zbog toga (zbog smrti 16 ljudi) nije odgovarao osim tadašnjeg direktora RTS-a Dragoljuba Milanovića, koji je osuđen na 10 godina zatvora. Niko iz komandnog niza nije pozvan na odgovornost, pa ni pukovnik Petar Pajčin, koji je u Ministarstvu odbrane bio neposredno nadležan za evakuaciju RTS-a.  O nalogodavcima (o kojima se danas snimaju TV serije) da i ne govorimo. U takvim okolnostima, nikoga ne treba da čudi to što se Specijalno tužilaštvo oglasilo nenadležnim, a Republičko tužilaštvo se, pak, odlučilo da  „zamrzne istragu”.

Radomirović je otišao i korak dalje, nagovestivši prošlog aprila (2020) tužbu protiv funkcionera NATO-a odgovornih za napad na RTS. Iako je najava bila gromoglasna, sasvim u skladu sa zakonima propagande, predsednik UNS-a nije se izjasnio ko bi podneo tužbu, kome, na koju okolnost i ko bi bili optuženi (osim Klintona, Solane, Blera i ostalih, kojima je već jednom bilo suđeno u Beogradu, iako je jasno da nije pravno izvodivo suditi im po drugi put za isti delikt). Dakle, propagandna ofanziva odvela je UNS u sferu apsurda, u „Suđenje Klintonu br. 2”, pretvarajući dramu porodica žrtava u otužnu komediju.

Pitanje odgovornosti NATO-a pokrenule su porodice žrtava (bez pomoći države i paradržavnih tela poput UNS-a). Tužbu su podnele Evropskom sudu za ljudska prava, ali je proces, nažalost, okončan odbijanjem tužbe iz formalnih razloga, zato što Srbija u trenutku napada nije bila članica Saveta Evrope. Republika Srbija nije porodicama obezbedila nijedan dokaz, nijedan dokument, isto kao što nije preduzela nikakvo dodatno istraživanje, niti je ikome platila put u Strazbur. Naravno, domaći mediji potpuno su prećutali taj proces od nemale važnosti.

Dakle, ono što UNS uporno tvrdi, iz godine u godinu, to je da su „medijski radnici” (kao fotoreporteri) pali kao žrtve svoje želje da svet upoznaju sa ovdašnjom Istinom, dakle kao borci za Istinu koju je širio RTS – a ne zato što su ih Milošević, njegovi generali i njegovi propagandisti svesno ostavili da poginu u napadu koji je NATO unapred najavio na konferenciji za štampu, proglasivši RTS za „legitimni cilj”. Kao što UNS svake godine prigodno pokreće svoju inicijativu, isto tako ona, po pravilu, nailazi na otvoreno ili prećutno odbijanje Svetske federacije novinara, o čemu se domaći mediji ne trude baš previše da izveste. Ništa čudno, jer svrha inicijative i nije ništa drugo nego stalno ubeđivanje domaće javnosti da je kriv isključivo NATO, a ne i oni koji su ljude ostavili da poginu.

Esejista i prevodilac

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Aleksandar Adzic
Nikada me nije sramota sto sam Srbin kada Srbiju otudjuju kojekakvi olosi sa "zapada". Australija, gde zivim je deo 5 ociju i kao takvoj joj je servirana istina iz njihovih glavnih centara. Sramota me je sto sam Srbin kada vidim i citam Srbe koji su se prodali za gotovo nista. Ovdasnjih vojnici su i u Iraku i u Afganistanu. Nece niko naci nista napisano protiv tih ratova ovde. Zgrada TV je civilni objekat. Sta bi rekli da je neko bombardovao njihovu TV? Ili udario jednog njihovog novinara?
slobista
Gospodine, esejista i prevodioce, recite nam je li NATO, kriv ili nije, ili hocete da kazete da je kriv i masinovodja zato sto nije vozio toliko brzo da ga zlikovac nemoze uociti.
DrBane.london
Bravo Srbija je kriva za njihovu pogibiju a krvnik koji je pritisnuo dugme nije.Mi smo za sve krivi od 1914 do danas.Sjasi bre ,duso prodana.pokazi minimum pijeteta.
Леон Давидович
Нити по међународном праву нити по разуму НАТО није имао имао право да убија недужне људе.НАТО је одговоран за разарања и убиство недужних људи. Међутим ако је стварно и постојало званично упозорење да ће бомбардовати и телевизију онда онај ко је то прећутао и није склонио раднике веома је одговоран и саучесник је у злочину.У рату када се открије да непријатељ спрема напад на одређене војне циљеве и војници заузимају боље заклоне, а камо ли ако се зна за тачан напад на цивиле?
Саша Микић
@Леон Давидович Најављено је да ће бити бомбардована цела земља. Да ли то значи да је требало да иселимо све и да чекамо да прође бомбардовање? Када је бомбардован Генералштаб, ко је страдао, када је био испражњен? Страдали су ватрогасци, који су кренули да гасе пожар, али су се ови вратили и супротно нормама ратовања тукли по онима, који су пошли у помоћ. Ко је крив када је бомбардован воз у Грделичкој клисури? Они што су били у возу или пилот који је на екрану видео да бомба иде на цивиле?
Бојан
@Леон У случају рата постоје војна и радна обавеза. Војник узима пушку у руке а радник одржава систем који војницима даје подршку. Нећу да улазим у детаље ко је и шта знао о нападу (мутна прича) али у глобалу је напуштање радног места у рату једнако напуштању борбеног положаја. Замислите да су нам јавили како намеравају да униште сваку фабрику и онда да ми евакуишемо све раднике? Или да се војска која зна да ће уследити напад склони са ратишта да би се избегли губици у људству?
Prikaži još odgovora
Dragan Stankovic
Gospodine, u doba bombardovanja u Srbiji jos nije postojao opticki kabl.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.