Beč bliži od Beograda

Završio sam rukopis knjige „Knez Miloš (1783–1860) – ”. Izdavač je tražio da knjigu oplemenimo sa više dobrih ilustracija. Od svih ustanova koje čuvaju artefakte ove vrste (Istorijski muzej Srbije, Muzej grada Beograda, Muzej Rudničko-takovskog kraja u Gornjem  Milanovcu, Arhiv Srbije i da ih više ne navodim), izašli su mi u susret i dostavili sve što sam od njih tražio. To isto uradio je i Narodni muzej Srbije, izuzimajući podatke o dvema kneževim slikama.

O kojim slikama je reč?

Sačuvano je mnogo kneževih portreta (Đurković, Knežević, Gradenauer, Dafinger...) kao i litografija (Jovanović i drugi). U našim muzejima ima kontrafa iz 19. veka čiji su autori nepoznati i čije vreme nastanka je nepoznato. To je slučaj i s dvema pomenutim slikama. Jedna od njih je izložena u Muzeju Vuka i Dositeja i predstavlja Obrenovićev portret u celini. Od više kneževih slika cele figure, ovo je jedini sačuvani primerak (ne uzimajući u obzir neke crteže Anastasa Jovanovića). Druga njegova odlika jeste garderoba, pre svega bečke pantalone i cipele, što govori da je nastao posle druge polovine 1841, a pre 1848. godine.  Portret je poklon iz 1895. godine, zaveden pod inv. br. 2119, a danas pod inv. br. 1083. Prema podacima Narodnog muzeja autor je  nepoznat.

Drugi portret je tročetvrtinski i predstavlja kneza iz vremena njegove druge vladavine (1859–1860). Portret je poznat po tome što se na Obrenovićevim grudima nalazi šest ordena (dva ruska: Svete Ane i Belog orla s plavom lentom; dva turska: Nišan-i Iftihar i Tasviri-i Humajun;  austrijski orden Gvozdene krune i grčni Svetog Spasitelja. Poslednji orden, Belog orla, knez je dobio 14. marta 1859. godine, što ukazuje da je slika nastala posle tog dana. U Narodnom muzeju vodi se kao rad Morica Dafingera, što je netačno jer je slikar umro 1849. godine, a ponekad i kao delo nepoznatog autora. U muzej je portret stigao kao poklon 1903. godine i prvi inv. br. je – 751, a današnji 907.

Vladimir Stojančević je u knjizi „Miloš Obrenović i njegovo doba”, Beograd 1966, objavio knežev portret sa šest ordena i legendom: „Johan Bes, Knez Miloš Obrenović pedesetih godina devetnaestog veka. Ulje, kopija po originalu A. Enzlea”. Ove podatke Stojančević je mogao dobiti samo od muzealaca Narodnog muzeja. Iako je vremenska odrednica netačna, dva podatka su vrlo bitna: da je knežev portret radio Anton Ajznl, a da ga je kopirao Johan Bes. Ajnzl je slikao kneza za potrebe vladara, a Bes je kopirao njegov rad za potrebe Anastasa Jovanovića, prema tvrdnji slikara Steve Todorovića.

Kako je moguće da je Stojančević mogao da dobije podatke koje sam naveo, a ja na to nemam pravo? Moj zahtev nekim radnicima muzeja, potom i direktorici muzeja, upućen je još pre šest meseci. Poslati su mi mejlom podaci iz inventarnih knjiga iz 1950, a ne iz 1895. i 1903! Ponudio sam se da sam pregledam tražene knjige, ali mi je rečeno da ne mogu da uđem u muzej zbog korone.

Pokušao sam na posredan način da saznam i utvrdim ko je autor ovih slika, pa sam se obratio koleginici koja koristi Humboltovu stipendiju u Beču. Ona je pisala svojoj koleginici u Univerzitetskoj biblioteci i dobila podatak da je o Antonu Ajnzlu rađena na Univerzitetu u Beču doktorska disertacija, koja je objavljena, u skraćenom izdanju, u jednom časopisu. Za šest dana stigla mi je iz Beča u Ralju, gde boravim u doba korone, disertacija o Ajnzlu u elektronskoj formi. Disertaciju iz Beča dobio sam za šest dana, dva inventarna broja iz Narodnog muzeja još nisam dobio, a prošlo je punih šeset meseci otkako sam ih prvi put zatražio. Disertaciju sam poslao, sa svom prepiskom, direktorici Narodnog muzeja, da je uverim kako se radi u prestonici Austrije.

Anton Ajnzl je slikar habzburškog dvora i velika je čast ako je uradio portret kneza Miloša sa šest ordena. Ta kontrafa bila je rezidencijalni portret koji se, najverovatnije, čuvao na dvoru kneza Miloša, kneza Mihaila, kralja Milana i kralja Aleksandra. Veoma je bitno da li je predat 1903. godine Narodnom muzeju pre ili posle majskog prevrata. Ako je posle, sigurno je da je bio rezidencijalni portret i da ga je nečija dobra ruka skinula s Konaka i sačuvala time što ga je predala  muzeju.

Miloš Obrenović bio je vladar Srbije, a oba njegova portreta su izuzetno značajna. Sramota je da od 1895, odnosno 1903. godine još nijedan muzealac, niti istoričar umetnosti, ni istoričar nije odgonetnuo tajnu nastanka ovih slika, njihove autore i vreme nastanka. Zato postavljam pitanje svim nadležnim ustanovama i licima, gde se nalaze inventarne knjige Narodnog muzeja iz 1895. i 1903. godine?

Profesor univerziteta u penziji