Pandemija nije prepreka za ulepšavanje

Specijalisti za estetske operacije i rekonstruktivne korekcije na telu, hirurzi plastičari, ponovo imaju pune ruke posla, ali, kažu, tako je uvek s proleća.

Istina, u ovo vreme prošle godine, tokom prvog naleta virusa korona i „zaključavanja” imali su kratko zatišje u radu. Ubrzo nakon toga, kako kaže dr sc. med. Vesna Rakić, specijalista plastične i rekonstruktivne hirurgije, nemali broj naših sugrađana odlučio je da reši neki estetski problem s kojim se dugo nosio, procenivši da su rad „od kuće” i manji broj kontakata zapravo idealni uslovi za oporavak posle takvih intervencija.

Dr Vesna Rakić (Foto lična arhiva)

Više posla oko mladeža

Ipak, doktorka Rakić kaže kako je u ordinacijama u početku bilo daleko više onih koje je naterala neka muka, nego potreba za ulepšavanjem.

– Zaboravlja se da hirurzi plastičari ne rešavaju samo medicinske probleme vezane za lepotu već da se ovi specijalisti bave i tretmanom otvorenih rana, dekubitusa, nastalih posle dugog ležanja u bolnicama, a među pacijentima je bilo i onih koji su imali kovid, ali i druga teška oboljenja, a komplikovano su stizali do lekara u državnim ustanovama. Osim toga, više nego ranijih godina bavili smo se tumorima kože, uklanjanjem mladeža i drugim promenama na koži koje su zahtevale hirurški treman, po preporuci dermatologa. Državne bolnice, u kojima bi se to uobičajeno radilo, nisu zbog smanjenih kapaciteta i manjka lekara uspevale da zbrinu sve te pacijente, a neke osobe nisu htele da čekaju tri meseca na intervenciju. Melanom se, naravno, ne može odložiti, ali neki tumori kože nisu hitni, ali, ipak, ljudi žele da ih što pre uklone – kaže naša sagovornica.

Zatišje je, kaže doktorka, potrajalo i dok privatni lekari nisu dobili precizne preporuke kod kog pacijenta mora da se uradi PCR test, a kod koga nije neophodno.

– Tako smo za sve intervencije koje se rade u usnoj duplji ili nosu, kao i za sve intervencije koje se izvode u opštoj anesteziji od pacijenta tražili da uradi PCR test. To pravilo važi i sada. Ali, ako nekome tretiramo ranu na nozi ili uklanjamo mladež s butine ili ruke, u lokalno anesteziji, test nije potreban – pojašnjava.

Zanimljivo je, ali malo poznato da i u radu hirurga plastičara postoji sezonski „raspored” intervencija, koje se obično rade u određeno doba godine. Tako se zimi muškarci više odlučuju za estetsku operaciju smanjivanja grudi, a i devojke i mladići za korekciju ušiju, jer posle nje, osoba mora da nosi zavoj određeno vreme, pa je leti kada su vrućine to manje poželjno. Tako ovih dana imaju veći priliv osoba sa željom da im se koriguje oblik ušiju, a nas zanima koliko su ove operacije hir, a koliko stvarna potreba?

– Ni slučajno ne treba da prevlada stav: „Ćuti i ne diraj uši, jer ti se ne dopada njihov izgled i veličina!” Istina, postoji različit stav prema ovom problemu čak i kada različiti specijalisti daju mišljenje o potrebi za operacijom. Specijaliste ORL će reći pacijentu: „Ma, hajde, zar da ideš pod nož zbog ušiju”, ali hirurg plastičar razume koliko prominentne ušne školjke, kako mi to zovemo, odnosno klempave uši, kako bi rekao narod, mogu da utiču na nečiji život. Te osobe ceo život nose dugu kosu, uvek neke kape, trake. Neki pokušavaju čak lepkom da lepe uši, tako da je to krajnje opravdana intervencija – smatra doktorka Rakić, dodajući da je među pacijentima najviše mladih i da to nije skupa intervencija u odnosu na druge zahvate hirurga plastičara. Košta 600 evra, intervencija traje 45 minuta, pacijent sedam dana mora malo pažljivije da spava i da nosi traku.

Za drugi primer nepotrebne patnje zbog izgleda navodi slučajeve uvećanja grudi kod muškaraca, do kojeg dolazi obično u pubertetu kao posledica poremećaja endokrinog sistema. Reč je o dijagnozi ginekomastiji. Te osobe, kaže ona, pate, stide se da obuku tesnu majicu, izbegavaju bazene.

– Operacija kojom se postiže smanjenje muških grudi najčešće se radi u proleće i u ovom času se najviše bavimo time. Ova operacija se radi u opštoj anesteziji, a zahtevna je i u estetskom smislu, jer treba da se izvadi deo žlezdanog tkiva, a pacijent se potom prati – kaže dr Rakić.

Da li je ova intervencija neophodna i da li ovo uvećanje grudi može proći vremenom?

– Neće! Mnogo sam dečaka operisala i imala priliku da vidim muškarce koji dođu u 25. ili 35. godini, jer uz sav trud i rad na sebi nisu uspeli da reše ovaj problem. I kada smršaju, treniraju, vežbaju, izgubi se masno tkivo, žlezda se smanji, ali ostaje tvrda i smeta im – objašnjava naša sagovornica.

Naravno, s proleća ordinacija se napuni i pripadnicama lepšeg pola koje dolaze da ugrade silikone, ali se obično kraj aprila ostavlja i za botoks: taman da izdrži do kraja leta, jer mu je „trajanje” oročeno na šest meseci.

Ovih dana mnogo se odlučuju da „ispeglaju” bore, ali i za intervenciju podizanja kapaka.

Popularno podizanje kapaka

– Tom intervencijom dobije se izgled mlađi za 10 do 15 godina. To je operacija koja definitivno ima najmanje komplikacija, a najveći efekat. Žene primete da više ne mogu lepo da se našminkaju, višak kože ponekad stigne do trepavica, leti se tu skuplja znoj. To je intervencija, koja traje 45 minuta, oporavak je pet dana – navodi doktorka Rakić, a koliko je to čest problem govori i podatak da se u korekciju spuštenih kapaka upuštaju čak i dečji hirurzi, a nažalost popravku posle rade specijalisti za estetsku i rekonstruktivnu hirurgiju.

Ipak, pitanje se nameće da li je usred pandemije korone pametno raditi ovakve intervencije.

– Život ne sme da stane: neko je već preboleo kovid, neko je vakcinisan, drugi se čuvaju. Naravno, mi svakom pacijentu preporučujemo da se vakciniše, u našoj ordinaciji baš svi lekari i medicinsko osoblje primili su vakcinu. Ako pacijenti nisu vakcinisani, a žele da urade neku intervenciju na nosu, licu, moraju da urade PCR test, a to je skupo i bolje im je da se vakcinišu. Ovo sve pokazuje da se ljudi vraćaju normalnom životu, pa žele da urade tretmane ili intervencije koje su odlagali čitavih godinu dana i više – primećuje dr Vesna Rakić.

Izgled i diskriminacija

– Izgled je veoma bitan za naš kontakt s okolinom i moramo da priznamo da neki ljudi imaju bolju prođu jer su lepog izgleda, dok osobe koje imaju neku manjkavost imaju problem i doživljavaju različite diskriminacije. Doktorirala sam na temu sudsko-medicinskog veštačenja naruženja: glavni problem nastaje zbog naruženja izgleda koji svi primećuju i zagledaju, a ne zbog subjektivnog osećaja s kojim se čovek saživi. Neretko se čuje da su osobe koje se odlučuju na estetske korekcije psihički nestabilne, da očekuju previše, da žele da nadoknade nešto što nemaju, da izleče neki kompleks. Mnoge osobe koje su zbog izgleda imale poteškoće u funkcionisanju s drugim ljudima, posle intervencija se osećaju bolje, preporođeno – primećuje doktorka Rakić.