ponedeljak, 14.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Projekat Jadar - šta je poznato?

(Фото Танјуг /Зоран Петровић)

Naučno-stručni skup „Projekat Jadar - šta je poznato?” koji se danas održava u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) u Beogradu, ima za cilj da zaustavi sve poluistine, neistine i netačne tvrdnje u vezi sa eksploataicijom litijuma, kao i strah koji iz tih neistina proizilazi, izjavila je uoči početka skupa ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.

Navela je da će na današnjem skupu o eksploataciji litijuma govoriti akademici, stručna javnost, predstavnici ministarstva, nevladine organizacije i građani.

„Drago mi je da sam pozvana da govorim u SANU, za mene je to čast. Mislim da ovo jeste mesto koje je danas oslobođeno svih površnosti i netačnih tvrdnji, i ovo je mesto gde može da se razgovara”, rekla je Mihajlovićeva novinarima.

Izrazila je nadu da ovo neće biti poslednji skup i dodala da bi i u budućnosti trebalo da postoje konstruktivne rasprave na temu eksploatacije litijuma s obzirom da, kako kaže, tek mnogo izveštaja i studija treba da bude završeno kako bi država i građani došli do konačne odluke.

„S druge strane, razlog zašto se odazivam na sve pozive jeste što imam dve poruke. Jedna je da moramo da zaustavimo sve poluistine, neistine, netačne tvrdnje i strah koji se na neki način širi baš zato što ima puno neistina. Verujem da je jedan od načina da se to reši stalni razgovor”, navela je ministraka.

Druga poruka je, kaže, ona koju šalje od kada je imenovana za ministarku rudarstva i energetike, da se ništa u Srbiji neće raditi u oblasti rudrstva, a da se ne poštuju svi principi zaštite životne sredine.

„Nema nijednog razloga da bude drugačije. Mi hoćemo i zelenu agendu i energetsku tranziciju, ali i ekonomski razvoj države, tako da sve to biće sprovedeno onako kako je propisano u celom svetu”, zaključila je Mihajlovićeva.

Mihajlović: Životna sredina ključna i u projektu Jadar

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović izjavila je danas da je cilj Vlade Srbije da razvija održivo rudarstvo i da je pitanje zaštite životne sredine odlučujuće za sve odluke koje se budu donosile u vezi sa svim rudarskim projektima, pa i sa projektom Jadar.

Na otvaranju dvodnevnog skupa „Projekat Jadar - šta je poznato?” u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) u Beogradu, ona je istakla da je važno da se i u slučaju projekta Jadar poštuju činjenice i razotkrivaju zablude, i spreči da one stanu na put napretku Srbije.

„Nalazimo se u ustanovi koja poštuje činjenice, koja razotkriva zablude, koja okuplja najveće umne ljude Srbije, i koja uvek treba aktivno da učestvuje u raspravama i daje predloge pravca koji Srbiju vodi u progres i napredniji život. Ovde sam iz istog razloga. Da pričamo o činjenicama, da zajedno nađemo način da postojeći trenutak iskoristimo, da kroz nezaobilaznu globalnu politiku energetske tranzicije ujedno, u budućnosti stvorimo uslove za ozbiljan ekonomski napredak Srbije”, poručila je Mihajlovićeva.

Istakla je da je činjenica da je ležište jadarita, novog minerala bora i litijuma, za koje je izvršena i minerološka međunarodna verifikacija i sertifikacija 2006. godine u Londonu i Amsterdamu, u Jadarskom basenu, kod Loznice, značajno sa dva aspekta.

Navela je da je prvi aspekt količine rude koje su među najvećima u Evropi, a sa aspekta sadržaja litijuma, to ležište je jedno od najvećih.

Zahvaljujući tom prirodnom bogatstvu, dodaje Mihajlovićeva, Srbija se visoko pozicionira kao strateški bitna zemlja na evropskoj i svetskoj karti kritičnih mineralnih resursa, i resursa budućnosti, od kojih će, kaže, zavisiti privrede svih razvijenih zemalja.

Ona je rekla da su Elaboratom o resursima i rezervama, overene bilansne rezerve rude litujuma i bora kod Loznice iznose 158 miliona tona rude, proračunate vrednosti od 56 milijardi dolara, sa potencijalnim ulaganjem od 1,5 milijardi dolara.

„Potencijalni uticaj ovog projekta na BDP kreće se od osam do 15 odsto, imajući u vidu da ne govorimo samo o eksploataciji rude, već i o njenoj preradi, mogućnosti za otvaranje fabrike litijumskih baterija, i na kraju električnih automobila”, rekla je Mihajlovićeva.

Dodala je da su pitanja koja se na osnovu tih podataka sama postavljaju jesu - da li smo dovoljno bogata zemlja da se odreknemo prirodnog bogatstva koje može biti temelj i naše privrede i stub jake ekonomije?

Ona je navela da je interesovanje za geološka istraživanja litijuma u svetu povećano zbog procesa energetske tranzicije i težnje ka klimatski neutralnom razvoju, koji podrazumeva povećanje tražnje za električnom energijom, kako u industriji, tako i u svim vidovima saobraćaja.

„Rešavanje energetske trileme - energetika, ekologija i ekonomija, koja treba da obezbedi održivost razvoja kreće se upravo ka upotrebi alternativnih goriva, proizvodnji automobila na električni pogon i hibrida. Glavni materijal za proizvodnju baterija za njihove potrebe je litijum, a upravo Srbija sa svojim rezervama i proizvodnjom litijuma može zauzeti važno strateško mesto u Evropi i u svetu - jer može pokriti 12 odsto od svetske potrebe za litijumom, poštujući pri tome sve ekološke aspekte i zakone prirode”, navela je ministarka.

Dodala je da se procenjuje da će do 2025. samo globalno tržište litijumskih baterija biti vredno oko 80 milijardi dolara.

Mihajlovićeva je naglasila da je izmenama zakona o rudarstvu obezbeđen zakonodavni okvir kojim su stvoreni uslovi za preokret u rudarstvu, ne samo u smislu mogućnosti za nove investicije, nego i vraćanja težišta na interes Srbije da ostvari dodatnu vrednost, kroz zaštitu životne sredine, preradu mineralnih sirovina i povećanje prihoda države.

„Mnogo puta se u prošlosti pokazalo da su samo neznanje i strah sprečavali razvoj i napredak. Verujem da nema potrebe da se vraćamo 140 godina unazad, pa da reagujemo kao što se reagovalo kada je izglasan zakon o izgradnji prve železničke pruge od Beograda do Niša i Vranja, tvrdeći da će iza pruge ostati pustoš”, navela je Mihajlovićeva.

Dodala je da je zato potrebno da se razgovara o svim činjenicama, jer je, kaže, uverena da svi teže održivom razvoju i napretku Srbije.

Komеntari8
5cb1d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vladimie
Jedno slovo ovde nije rečeno o uticaju na životnu sredinu. Diskusija se svodi na politički manifest i mahanjem nepostojećim parama ispred nosa.
Katarina
Nije rekla mihajlovićka, ali jesu drugi govornici. Izgleda da Politika nije obaveštena.
бг
...познато и више него извесно је... да од тога неће бити ништа - народ рекао НЕ!!!
milenko popić- etnoseljak
E, pa čestitamo, valjda ne sve, sijede glave! Ova dama nije smjela niti na puškomet da priđe vratima vaše kuće. Projekat "od litija do litijuma" biće proveden jer se o njemu, pažljivo ga se, sve do izbora čuvajući, ne izjašnjava Svedržitelj. Za koga evo i vi, do ozvaničenja investicije, vašim "blagoslovom" kupujete vrijeme. Nije svrha skupa da vas pitaju bilo šta. Jeste, da se zgodno ostvari i bočni naum. Da se, već nedavno a nesrećno izvučena u politički ring, "o jednom trošku" i SANU razbije.
Зоран Маторац
Литијум је драгоцен елемент у данашњој техници да представља право благо, и треба га паметно искористити. Могу да се узму добре паре, али ће и доста тих пара морати да се одвоји за заштиту животне средине од човека.
Litijama do litijuma
Za Vas i druge koji dijele vaše mišljenje podsjećanje da će,ako se ovaj po Srbiju fatalni naum ostvari,"dobre pare"uzeti samo RIO TINTO!Ako bi se i odlučila za gradnju fabrike za preradu,sirovinu bi po tržišnim cijenama kupovala od investitora.Uštedila bi samo transportni trošak zbog "domaćeg terena".I na kraju,misli li "ambasadorski" agilna ministarka, da bi joj, da su živi, Lozničani Vuk, Jovan Cvijić,Mića Popović, pa Josif Pančić...dali za pravo potvrđujući da se otpor temelji na zabludama?!
Filip Karalazos
Problem je sto na ovoj raspravi koliko vidim ucestvuju samo pozvani, a to ne znaci i obavezno strucni, ne potplaceni i iskreno zainteresovani za dobrobit pre svega ove zemlje i njenih gradjana.
Ivan
A ko su po vama strucni? Da li ovi sto iznose neistine i informacije spakovane u formu kako bi vi hteli da cujete. Mi ne mozemo da pasemo travu mi moramo da zivimo i radimo. A vi svi u komune pa zivite svoj san to nije i nas san

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja