Vazduh naš nasušni

Već 50 godina stanujem na Zvezdari, na desetom spratu okrenutom šumi, daleko od većih saobraćajnica. Posle grejne sezone u stanu se vrši veliko prolećno spremanje. Ove godine sezona je dugo trajala i spremanje smo obavili tek u subotu, 1. maja. To je Praznik rada i bilo je prigodno da ga radno obeležimo.

Ono što je skinuto s prozora moglo se naći samo na vagonima naših vozova uske pruge, koje su vukle lokomotive iz kojih je kuljao crni dim. Na prozorima spavaće sobe noću su spuštane roletne, gusto pakovane i na tim prozorima nije bilo mnogo čađi. Znači da na ovim visinama zagađenje potiče od daljinskog grejanja i regionalnog transporta iz velikih industrijskih objekata. Noću se ne greju privatne kuće i saobraćaj je mnogo slabiji.

U čemu je razlika u odnosu na protekle godine? Očigledno je da se na našim površinskim kopovima eksploatiše lignit slabijeg kvaliteta. Kako da prevaziđemo ovaj problem dok ne nađemo trajna rešenja? To je poznata mera. Kada su meteorološki uslovi nepovoljni, onda treba da se koristi gorivo boljeg kvaliteta iz rezervi. Takođe, tada nema potrebe da se termoenergetski izvori potpaljuju mazutom. Sve ovo sam napisala kao svoj doprinos javnoj raspravi o Nacrtu plana kvaliteta vazduha u Beogradu. Istina, dobila sam i odgovor – ponešto od mojih predloga je prihvaćeno.

Nisam dobila odgovor koji stručnjaci su tvorci tog nacrta. Zatim, iza tog nacrta stoji neka privatna kompanija. Istina – stoji i Univerzitet u Beogradu. Univerzitet u Beogradu nije pravno lice, već pojedini fakulteti.

Šta da radimo dalje? Ne smemo dopustiti da dočekamo sledeću sezonu bez privremenog rešenja koje će nam omogućiti da dišemo bolji vazduh. A to znači staviti u funkciju centar za upozoravanje, koji će biti u stalnom kontaktu s centrom za prognozu RHMZ i davati uputstva svim toplanama koje gorivo treba da koriste u epizodama s lošim provetravanjem, maglom, temeraturnim inverzijama... I da ne bude kao u basni o cvrčku i mravima – preko leta treba obezbediti dovoljne zalihe goriva boljeg kvaliteta.

Dr Zorka Vukmirović,
penzionerka, Beograd