Renesansa marksizma u srcu kapitalizma

Specijalno za „Politiku”
Nju Džerzi – „Njujork tajms” je još 1989. objavio tekst pod naslovom „Obrazovanje: Integracija marksizma u američke koledže”. Da li su sadašnje promene rezultat tog procesa, snažne uloge koji je socijaldemokrata Berni Sanders imao na američko društvo ili nekog drugog faktora? Šta je ključno za razumevanje marksizma u SAD? Na tu temu razgovaramo s dr Polom Buhleom, autorom knjige „Marksizam u Sjedinjenim Državama: Preoblikovanje istorije američke levice”, i Džošuom Maravčikom, autorom knjige „Raj na zemlji: uspon, pad i život posle socijalizma”.

U svom tekstu za „Kaunterpanč” Derek Sajdman je primetio da verovatno ne postoji niko na svetu ko zna više o istoriji američkog radikalizma od Pola Buhlea. Dr Buhle je osnivač i urednik časopisa „Radikalna Amerika”, autor i urednik istorija socijalizma, komunizma i panafrikanizma, a od 2005. urednik desetak non-fikšen (realnih) stripova.

„Vizije socijalizma su se vratile, ali je povratak marksizma još u početnoj fazi. Uspon ili povratak socijalističkih ideja u SAD pre svega je čvrsto utemeljen u drastičnom smanjenju životnih šansi za ljude mlađe od 35 godina, među kojima su i pripadnici srednje klase, koja je preopterećena dugovima. Oni su sada opterećeni i novim problemima. Zanimanja koja su nekada bila na raspolaganju mladima sada uglavnom više nisu. Zanimanja koja su na raspolaganju obrazovanima – visoko su konkurentna, na mnogo načina teška i na kraju – neizvesna. Razgovarajući s lokalnim članovima demokratskih socijalista Amerike, saznao sam da su se mnogi vratili da žive s roditeljima ili žive s cimerima, iako su blizu 30. godini. Opšti je utisak da je rasna drama oko pokreta ’Životi crnaca su važni’ ispred, koliko i iza nas, a nasilje će se verovatno i dalje širiti”, objašnjava Buhle za „Politiku”.

Na pitanje zašto je ideologija marksizma posebno popularna među bogatom, elitnom klasom u SAD, naš sagovornik kaže da nikad nije imao iluziju da će veliki broj ljudi pažljivo čitati Marksa.

„To je uvek bilo rezervisano za elitnu klasu. Siromašni ljudi obično prihvataju marksizam sa sigurnošću, bez čitanja i razumevanja marksističkih tekstova. Problem u SAD je otežan zato što je čitanje knjiga u drastičnom opadanju. Dakle, ljudi se osećaju očajni želeći da razumeju, ali je to teško jer nemaju intelektualnu podlogu za dublje razumevanje, tako da njihovo znanje ostaje površno”, kaže naš sagovornik.

Komentarišući izjavu francuskog profesora filozofije na Univerzitetu u Parizu VIII Žaka Ransijera, koji je rekao da „dominacija kapitalizma danas globalno zavisi od postojanja kineske Komunističke partije, koja delokalizovanim kapitalističkim preduzećima daje jeftinu radnu snagu, što dovodi do sniženja cena i uskraćivanja prava radnika da se samoorganizuju”, Buhle ocenjuje da „ni kineska, a ni Titova verzija socijalizma, ne liče na socijalizam koji se može dugoročno održati”.

„Za kinesko rukovodstvo je skoro nemoguće da podstakne velike promene poput odbacivanja kolonijalista. Tito je uspeo da pobedi u malom, ali značajnom delu svetskog rata – da stvori društvo zasnovano na balansu između Istoka i Zapada. Takođe, to se često zaboravlja u SAD, da je uspeo Pokret nesvrstanih, mogao je promeniti tok u zemljama u razvoju i njihov odnos sa uvek grabljivim razvijenim zemljama”, smatra Buhle.

Govoreći o modelu socijaldemokratije za koji se zalaže Berni Sanders, naš sagovornik kaže da republikanski kritičari Sandersa insistiraju na tome da je Džozef Bajden dobio nominaciju, a Sanders izbore.

„Ovo je preuveličavanje, posebno u globalnim pitanjima, jer Blob (nadimak koji je Ben Rodes, autor govora predsednika Obame, dao američkoj eliti koja kreira spoljnu politiku, a kojem pripadaju državna sekretarka Hilari Klinton, ministar odbrane Robert Gejts i druge pristalice invazije na Irak 2003. godine – prim. aut.), dvostranački spoljnopolitički establišment, ostaje agresivan kao i uvek, Samanta Pauer željna je još jedne mogućnosti za američku vojnu intervenciju ’kako bi spasla živote’, kao u Iraku, Libiji i Siriji, po cenu miliona i bez rešenja”, zaključuje Buhle.

Džošua Maravčik, saradnik u Institutu za svetske poslove i vanredni profesor na Institutu za svetsku politiku, kaže da nije siguran da postoji istinska renesansa marksizma.

„Da li neko od ovih ljudi koji sebe nazivaju socijalistima proučava dela Marksa? Mislim da ih nema mnogo. Došlo je do porasta radikalnog levičarstva, ali mi se čini da se ono više fokusira na rasu i klasu nego na pol”, ocenjuje Maravčik.

U svom tekstu pod naslovom „Socijalizam svaki put propada” Maravčik je napisao: „Najbolji ishod socijalizma je povratak kapitalizmu. Najgori? Stotine miliona mrtvih.”

Kako izgleda „povratak kapitalizmu” koji predstavlja najbolji ishod socijalizma?

„Socijaldemokrate Zapadne Evrope naučile su da mogu stvoriti države koje pružaju socijalnu zaštitu, ali da ne mogu stvoriti socijalizam. Države koje pružaju socijalnu zaštitu zavisile su od naprednog kapitalizma kako bi proizvele bogatstvo koje je plaćalo socijalnu pomoć”, objašnjava Maravčik.

Prema anketi JuGov-a iz novembra 2017. godine, većina Amerikanaca između 21. i 29. godine više je naklonjena socijalizmu nego kapitalizmu i veruje da američki ekonomski sistem deluje protiv njih.