Ne postoji državnost „Kosova”

Stalno je aktuelno kosovskometohijsko pitanje, koje se po Rezoluciji 1244 naziva Kosovo. Ključni cilj međunarodne mikro-zajednice (dalje: Amerika) je Kosovo država, što treba da prizna Republika Srbija. Da razjasnim izraz mikro-međunarodne zajednice u slučaju Kosova. Tu je ključni i jedini subjekat Amerika. Ostali subjekti su briselska administracija – koja u ovom slučaju radi isključivo za Ameriku, jer pet evropskih država (Slovačka, Kipar, Grčka, Rumunija i Španija) ne podržava nezavisnost Kosova – i Nemačka, takođe američki politički igrač.

Kao sredstvo za postizanje cilja međunarodna mikro-zajednica zahteva da Srbija i „Kosovo” postignu sporazum o normalizaciji odnosa. A da bi se došlo do tog sporazuma, potreban je dijalog. To je dijalog Beograda i Prištine ili, po mikro-međunarodnoj zajednici, dijalog između Srbije i „Kosova”. Taj dijalog se vodi vrlo dugo, a zašto? Jedan od razloga je njegov politički format. Srbiji je nametnut format međudržavnog dijaloga, a reč je o rešenju političkih zahteva šiptarske etničke zajednice u pokrajini Kosovo i Metohija. Znači da se dijalog vodi tamo-amo i zbog toga međunarodna mikro-zajednica ne može tako brzo da dođe do sporazuma o normalizaciji političkih odnosa. Suštinski, dijalog se vodi između međunarodne mikro-zajednice i Srbije preko Šiptara i raznih zastupnika iz Amerike i Evrope. A ako bi i došlo do tog sporazuma, međunarodna mikro-zajednica bi posle toga naterala veći broj država da priznaju „Kosovo” kao novu albansku državu. U tom slučaju Srbija ne bi morala da prizna državu „Kosovo”, već bi ona automatski postala nova članica Ujedinjenih nacija.

Postavlja se pitanje: Dokle ta međunarodna politička vožnja po državi Srbiji? Ko može da izdrži tu političku hobotnicu učesnika koja često pohodi Srbiju s osnovnom porukom „priznajte Kosovo”? Međutim, pojavljuje se kompromis kao uslov za napredak pregovora ka priznanju nezavisnosti „Kosova”. Koje je to kompromisno rešenje i šta sadrži? U odgovoru na to pitanje moramo se vratiti Rezoluciji 1244. Tačka 10. te rezolucije glasi „Ovlašćuje generalnog sekretara da uz pomoć odgovarajućih međunarodnih organizacija uspostavi međunarodno civilno prisustvo na Kosovu, kako bi se obezbedila privremena uprava na Kosovu, pri čemu će narod Kosova moći da uživa suštinsku autonomiju u okviru SR Jugoslavije, i koje će obezbediti prelaznu upravu, pri čemu će uspostavljati i nadgledati razvoj privremenih demokratskih institucija samouprave, kako bi se obezbedili uslovi za miran i normalan život svih stanovnika Kosova”.

Osnov kompromisnog rešenja je da „narod Kosova uživa suštinsku autonomiju” za miran i normalan život svih stanovnika Kosova. E, tu je problem. Ko je narod Kosova? Za međunarodnu mikro-zajednicu narod Kosova su samo i isključivo etnički Šiptari, a Srbi ne postoje. Suštinska autonomija, odnosno samouprava, pripada svima, a ne samo Šiptarima. Drugo je pitanje šta je to makro-autonomija pokrajine Kosovo i Metohija u okviru ustavnog uređenja Srbije.

Dakle, Rezolucija 1244 ne poznaje državnost Kosova i tu kompromisa nema.

Mirko Dragićević,
Beograd