Neistine o školovanju Ratka Mladića

Sudeći po izjavi Karmela Đulijusa, predsednika Mehanizma za međunarodne krivične sudove, izricanje konačne presude Ratku Mladiću očekuje se tokom maja meseca ove godine. Obraćajući se Savetu bezbednosti UN on je pored ostalog istakao da je izricanje presude planirano za decembar 2020. godine, ali da je to sprečila pojava kovida 19.

Prvostepenom presudom, izrečenom 22. novembra 2017. godine, Ratko Mladić je proglašen krivim za navodni genocid nad Bosancima u Srebrenici i progone Bošnjaka i Hrvata širom Bosne i Hercegovine. Nažalost, pojedinci, neke nevladine organizacije, političke stranke i pokreti su sa ushićenjem pozdravili i opravdali prvostepenu presudu haškog tribunala. Osuđujući „zločine”  čoveka koji u Srbiji, a dobrim delom i van nje, slovi za izuzetnog srpskog patriotu i heroja, navedeni pojedinci i politički ostrašćene institucije prosto su se utrkivali u slavlju povodom izrečene nepravosnažne prvostepene presude o doživotnom robijanju Ratka Mladića. Ispoljavane su, pri tome, i očigledne neistine u vezi sa njegovim biografskim podacima, posebno one koji se odnose na posleratno školovanje pitomaca vojnih škola i akademija. Laži su se, uz to, protezale  na starešine i nastavnike Vojne akademije kopnene vojske (VA KoV), promovišući ih u „ratne zločince”, mada je mnogima veoma dobro poznato da je, počev od 1957. godine, starešinske i nastavničke dužnosti  u toj visokoškolskoj instituciji JNA najvećim delom preuzimao posleratni starešinski kadar.

Pitomce 18. klase VA KoV, među kojima se, posle završene Vojno industrijske škole, 1965. godine obreo i tada  dvadesetdvogodišnji Ratko Mladić, vaspitavao je i obučavao isključivo posleratni starešinski kadar.  I pored te neoborive činjenice, međutim, počele su da kolaju ničim dokumentovane neistine da je Ratko Mladić u Vojnoj akademiji vaspitavan od ljudi koji su, „počinivši brojne ratne zločine”,  ogrezli u krvi. A ti navodni zločinci bili su tokom Drugog svetskog rata maloletni dečaci koji su još pohađali četvorogodišnju osnovnu školu. Reč je, dakle, o dečacima koji su kraj rata 1945. godine dočekali sa pionirskim maramama oko vrata. Niko od njih,  s obzirom na uzrast, nije mogao da učestvuje u bilo kakvim zločinačkim radnjama. Nažalost, ima ljudi  koji se i danas, više decenija posle rata, služe nedopustivim i beskrupuloznim lažima proglašavajući ih za ratne zločince. Što je najgore, neke od tih bestijalnosti niko nije demantovao, mada su izgovorene pred milionskim televizijskim auditorijom. Posebno, pri tome, valja ukazati na tok razgovora u emisiji jedne od nacionalnih televizija, čiji je kompletan sadržaj, u trajanju od blizu 180 minuta, zabeležen na „Jutjubu”.

Očiglednoj zainteresovanosti javnosti za tok i izricanje prvostepene presude Ratku Mladiću pridružili su se tih dana gotovo svi štampani i elektronski mediji. Zavisno od uređivačke i programske politike jedni su se zgražavali nad izrečenom presudom, dok su je drugi dočekali aplauzima. To se, pored ostalog, odnosi i na navedeni TV prilog  u kome su učestvovali brojni predstavnici medija, politički analitičari, advokati i lideri političkih stranaka.

Sve do sada navedeno ima za cilj da demantuje ničim dokazane  neopozive neistine koje su tokom ovog TV priloga izrečene. Tom prilikom je rečeno, pored ostalog, da je Ratko Mladić u VA KoV obučavan i vaspitavan od ljudi koji su tokom Drugog svetskog rata počinili brojne ratne zločine. Evo doslovnih reči kojima se drvljem i kamenjem baca na Ratka Mladića, njegove starešine i nastavnike: „Mladić nije bitan. Ovde se sudi politici, jednoj duboko antisrpskoj politici koju je predstavljao Mladić i koja je nanela velika zla srpskom narodu, srpskoj časti i  srpskoj vojničkoj tradiciji  što nije ni čudno jer je on, i sve što se desilo u Bosni, najbolji dokaz da nekažnjeni zločini rađaju nove zločine. Svi nekažnjeni zločini, ako se setimo pobede komunista u građanskom ratu i osvajanje vlasti u Jugoslaviji. Posle toga su procesuirani zločini i četnika i ustaša, ali komunistički zločini se nisu kažnjavali. Taj Mladić je prošao kroz škole u kojima su mu predavali ljudi koji su počinili zločine i nisu bili kažnjeni i tu su naučili te pitomce i tako dalje da je legitimno za ideju ubiti nevinog čoveka…”

Kao bivši nastavnik, starešina i vaspitač pitomaca VA KoV, autor ovih redova, zajedno sa ostalim starešinama, pripada upravo onoj grupi dečaka, osnovaca, koji su kraj rata dočekali kao pioniri, a kasnije, posle završene srednje škole, stupali u vojne škole, učilišta i akademije. Sa punom odgovornošću tvrdim da smo svi do jednog starešine, nastavnici i vaspitači 18. i prethodnih klasa VA KoV, bili navedeni dečaci koje pojedini ostrašćenici promovišu u najmlađe ratne zločince na kugli zemaljskoj.

Pukovnik u penziji