Неистине о школовању Ратка Младића

Судећи по изјави Кармела Ђулијуса, председника Механизма за међународне кривичне судове, изрицање коначне пресуде Ратку Младићу очекује се током маја месеца ове године. Обраћајући се Савету безбедности УН он је поред осталог истакао да је изрицање пресуде планирано за децембар 2020. године, али да је то спречила појава ковида 19.

Првостепеном пресудом, изреченом 22. новембра 2017. године, Ратко Младић је проглашен кривим за наводни геноцид над Босанцима у Сребреници и прогоне Бошњака и Хрвата широм Босне и Херцеговине. Нажалост, појединци, неке невладине организације, политичке странке и покрети су са усхићењем поздравили и оправдали првостепену пресуду хашког трибунала. Осуђујући „злочине”  човека који у Србији, а добрим делом и ван ње, слови за изузетног српског патриоту и хероја, наведени појединци и политички острашћене институције просто су се утркивали у слављу поводом изречене неправоснажне првостепене пресуде о доживотном робијању Ратка Младића. Испољаване су, при томе, и очигледне неистине у вези са његовим биографским подацима, посебно оне који се односе на послератно школовање питомаца војних школа и академија. Лажи су се, уз то, протезале  на старешине и наставнике Војне академије копнене војске (ВА КоВ), промовишући их у „ратне злочинце”, мада је многима веома добро познато да је, почев од 1957. године, старешинске и наставничке дужности  у тој високошколској институцији ЈНА највећим делом преузимао послератни старешински кадар.

Питомце 18. класе ВА КоВ, међу којима се, после завршене Војно индустријске школе, 1965. године обрео и тада  двадесетдвогодишњи Ратко Младић, васпитавао је и обучавао искључиво послератни старешински кадар.  И поред те необориве чињенице, међутим, почеле су да колају ничим документоване неистине да је Ратко Младић у Војној академији васпитаван од људи који су, „починивши бројне ратне злочине”,  огрезли у крви. А ти наводни злочинци били су током Другог светског рата малолетни дечаци који су још похађали четворогодишњу основну школу. Реч је, дакле, о дечацима који су крај рата 1945. године дочекали са пионирским марамама око врата. Нико од њих,  с обзиром на узраст, није могао да учествује у било каквим злочиначким радњама. Нажалост, има људи  који се и данас, више деценија после рата, служе недопустивим и бескрупулозним лажима проглашавајући их за ратне злочинце. Што је најгоре, неке од тих бестијалности нико није демантовао, мада су изговорене пред милионским телевизијским аудиторијом. Посебно, при томе, ваља указати на ток разговора у емисији једне од националних телевизија, чији је комплетан садржај, у трајању од близу 180 минута, забележен на „Јутјубу”.

Очигледној заинтересованости јавности за ток и изрицање првостепене пресуде Ратку Младићу придружили су се тих дана готово сви штампани и електронски медији. Зависно од уређивачке и програмске политике једни су се згражавали над изреченом пресудом, док су је други дочекали аплаузима. То се, поред осталог, односи и на наведени ТВ прилог  у коме су учествовали бројни представници медија, политички аналитичари, адвокати и лидери политичких странака.

Све до сада наведено има за циљ да демантује ничим доказане  неопозиве неистине које су током овог ТВ прилога изречене. Том приликом је речено, поред осталог, да је Ратко Младић у ВА КоВ обучаван и васпитаван од људи који су током Другог светског рата починили бројне ратне злочине. Ево дословних речи којима се дрвљем и камењем баца на Ратка Младића, његове старешине и наставнике: „Младић није битан. Овде се суди политици, једној дубоко антисрпској политици коју је представљао Младић и која је нанела велика зла српском народу, српској части и  српској војничкој традицији  што није ни чудно јер је он, и све што се десило у Босни, најбољи доказ да некажњени злочини рађају нове злочине. Сви некажњени злочини, ако се сетимо победе комуниста у грађанском рату и освајање власти у Југославији. После тога су процесуирани злочини и четника и усташа, али комунистички злочини се нису кажњавали. Тај Младић је прошао кроз школе у којима су му предавали људи који су починили злочине и нису били кажњени и ту су научили те питомце и тако даље да је легитимно за идеју убити невиног човека…”

Као бивши наставник, старешина и васпитач питомаца ВА КоВ, аутор ових редова, заједно са осталим старешинама, припада управо оној групи дечака, основаца, који су крај рата дочекали као пионири, а касније, после завршене средње школе, ступали у војне школе, училишта и академије. Са пуном одговорношћу тврдим да смо сви до једног старешине, наставници и васпитачи 18. и претходних класа ВА КоВ, били наведени дечаци које поједини острашћеници промовишу у најмлађе ратне злочинце на кугли земаљској.

Пуковник у пензији