Doznake otporne na koronu

Zarade naših ljudi koji rade u inostranstvu pokazale su se otporne na virus korona. Jer oni nisu svojima u Srbiji slali mnogo manje para nego inače. Prema podacima Svetske banke iz aprilskog izveštaja o migracijama „dragi naši” poslali su 3,869 milijardi dolara što je manje za 8,7 odsto nego u 2019. godini. Tada su poslali 4,2 milijarde dolara.

Prema tom izvoru učešće doznaka u BDP-u Srbije je 7,3 odsto. Koliko su one bitne za našu ekonomiju vidi se i iz podatka da su gastarbajteri od 2007. do 2019. poslali čak 54 milijardi dolara.

U prethodnom izveštaju Svetska banka prognozirala je pad doznaka za Srbiju od čak 20 odsto, podseća za naš list Vladimir Grečić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu u penziji koji se godinama bavi problematikom priliva doznaka od naše dijaspore.

„Priliv deviznih doznaka migranata u Srbiju veći je za 441 milion dolara nego što su oktobarske prognoze pokazivale. Međutim, povećan je i odliv deviznih doznaka iz Srbije, u odnosu na prethodnu godinu i po tom osnovu otišlo je 390 miliona dolara”, ukazuje on.

Srbija nije izuzetak po tome što nije imala veći pad doznaka, jer tako je i kod drugih. Grečić navodi da su se, prkoseći predviđanjima, tokovi doznaka migranata pokazali elastičnim u vreme krize kovida 19.

U 2020. zvanično zabeleženi tokovi u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom dostigli su 540 milijardi dolara, samo 1,6 odsto ispod 548 milijardi dolara u 2019. Doznake su 2020. godine premašile tokove direktnih stranih investicija. Bez Kine, premašili su iznos stranih direktnih investicija i zvanične razvojne pomoći. Doznake su stoga postale važan mehanizam za ublažavanje potrošnje za domaćinstva primalaca i kao takve čine sve važniji (privatni) element globalnih sistema socijalne zaštite.

Među regionima, priliv doznaka u Latinsku Ameriku i Karibe porastao je za 6,5 odsto u 2020. godini, zahvaljujući oporavku ekonomije i umerenom oživljavanju tržišta rada u SAD. U Južnoj Aziji došlo je do blagog umerenog rasta tokova doznaka u 2020. godini, za 5,2 procenta, dok su tokovi na Bliskom istoku i Severnoj Africi porasli za skromnih 2,3 odsto. Procenjuje se da su u Evropi i Centralnoj Aziji opali za 9,7 procenata, u Istočnoj Aziji za 7,9, a u Podsaharskoj Africi za 12,5 odsto.

„Najvažniji razlozi za njihovu otpornost tokom krize bila je želja migranata da pomognu porodicama, pošalju novac kući smanjujući sopstvenu potrošnju ili crpeći ušteđevinu. Ostali pokretači su fiskalni podsticaj u zemljama domaćinima zbog čega su preusmereni tokovi sa neformalnih na formalne. Očita je veća upotreba digitalnih kanala doznaka usled zabrane putovanja i zaključavanja. Veruje se da je stvarna veličina doznaka, koja uključuje formalne i neformalne tokove, veća od zvanično prijavljenih podataka, mada je obim uticaja kovida 19 na neformalne tokove nejasan”, kaže naš sagovornik.

Doznake bi bile i veće kada bi se smanjili troškovi transfera. Prosečni troškovi slanja 200 dolara u region Evrope i Centralne Azije pali su neznatno na 6,42 procenta u četvrtom kvartalu 2020. sa 6,55 procenata koliko je bilo godinu dana ranije.

Prema podacima Narodne banke, ukupan priliv po osnovu doznaka u 2020. iznosio je 3,12 milijardi evra (njihova statistika je u toj valuti) i u odnosu na 2019, bio je manji za 11,2 odsto kao posledica pandemije i njenog nepovoljnog uticaja na ekonomska kretanja u zemljama u kojima dominantno radi naša dijaspora.

Najveći pad priliva po osnovu doznaka zabeležen je u drugom tromesečju 2020. godine (smanjenje za oko 30 odsto u poređenju sa drugim tromesečjem 2019), odnosno u tromesečju kada je u Srbiji i većini evropskih zemalja došlo do primene strogih mera ograničenja kretanja usled prvog talasa širenja virusa korona. U trećem tromesečju priliv doznaka je polako počeo da se oporavlja, a u četvrtom tromesečju 2020. zabeležen je blagi rast priliva doznaka u odnosu na poslednje tromesečje 2019. (za tri odsto).

Posmatrano po zemljama, tradicionalno najviše doznaka dolazi iz zemalja u kojima živi i radi najveći deo naše dijaspore. Imajući u vidu da je pad doznaka bio posledica globalne zdravstvene krize, smanjenje priliva doznaka u Srbiju zabeleženo je kod skoro svih zemalja, a najveći pad vrednosti bio je kod onih koje su tradicionalno i najveći pošiljaoci doznaka – Nemačka, Švajcarska, Italija, Francuska i Austrija.